7 replies to this topic

[MilosM]

ÄŒetiri miliona mobilnih telefona uvezeno ilegalno u Srbiju



U poslednjih deset godina legalno je uvezeno nesto vise od 2.780.000 mobilnih telefona, a u istom periodu zabelezeno je skoro sedam miliona korisnika. Jos niko nije krivicno odgovarao za sverc mobilnih telefona. Domacem trzistu potrebno je 1,5 miliona aparata godisnje, a prosle godine je legalno uvezeno nesto vise od milio mobilnih telefona.

Zbog ilegalnog uvoza mobilnih telefona u prethodnih deset godina, drzavna kasa je u najboljem slucaju izgubila skoro 160 miliona evra . Racunica je veoma jednostavna. Naime, prema zvanicnim podacima mobilnih operatera, na mobilnim mrezama pocetkom 2007. bilo je nesto manje od sedam miliona pretplatnika, a za koriscenje SIM kartice neophodan je i telefon.

Sa druge strane, prema zvanicnim podacima Uprave carina u zemlju je legalno uvezeno tek 2.786.250 mobilnih telefona u periodu od 1997. do 2007. Poređenjem te dve cifre moze se zakljuciti da je u tom periodu prosvercovano najmanje cetiri miliona mobilnih telefona. Racunica se moze zaustaviti na toj cifri cak i pod pretpostavkom da ni sve pretplatnicke kartice nisu aktivne, jer pretplatnici menjaju mobilne aparate. Operateri navode da se telefoni u Srbiji menjaju na dve do tri godine, cime bi se procena o broju ilegalno uvezenih telefona i vise nego udvostrucila.

Time bi se udvostrucio i gubitak iz budzeta. Na tih cetiri miliona telefona nije placena carina. Kako se prosecna cena telefona krece oko 120 evra, a carina iznosi 15 odsto, na pomenutu kolicinu telefona u budzet bi samo za carinu bilo uplaceno 72 miliona evra .

Poređenja radi, Specijalno tuzilastvo za borbu protiv organizovanog kriminala podiglo je optuznicu protiv 53 osobe, pripadnika takozvane drumske mafije, jer su drzavu u dve godine ostetili za 6,5 miliona evra uzimajuci za sebe deo novca od naplate putarina. Dok je suđenje clanovima drumske mafije u toku i preti im visegodisnja robija, za ilegalan uvoz mobilnih telefona na veliko nikada niko nije osuđen.

Uvozom mobilnih telefona moze da se bavi bilo koje pravno lice, a ne postoji registar distributera, pa svaka trgovina tehnickom robom moze da prodaje i mobilne telefone. U toj trgovini, međutim, drzava gubi jos novca jer se ilegalno uvezeni telefoni obicno prodaju bez placanja poreza na dodatu vrednost. Iako kupac placa cenu telefona koja ukljucuje porez, prodavac taj novac zadrzava za sebe. Bez adekvatnih mehanizama da kontrolise uvoz i promet mobilnih telefona, ali i zbog nedostatka kontrole poreza koji se u takvoj trgovini ostvari, Srbija je ostala uskracena za carinu i porez koji bi naplatila od uvoza i trgovine cetiri miliona mobilnih telefona.


Nelegalni promet mobilnim telefonima u 2006. vredeo je 170 miliona dinara, procenjuje Trzisna inspekcija. Iste godine, za samo 15 dana inspektori su u velikim gradovima Srbije zaplenili telefona i opreme u vrednosti od tri miliona dinara. Prema recima nacelnice Trzisne inspekcije Vere Despotovic, inspektori indirektno vrse kontrolu trgovine mobilnim telefonima - na osnovu Zakona o oglasavanju. Po tim osnovama, vodi se 300, pretezno prekrsajnih sudskih postupaka.

Despotoviceva napominje da se u pojedinacnoj akciji trzisne inspekcije zatvori pet do 10 radnji, sve dok ne otklone nepravilnosti u poslovanju. "Najcesce lazno oglasavaju kako imaju 20 do 30 modela telefona. Odemo u radnju i pronađemo par komada. Osim toga, telefon oglase po jednoj, a zalihe drze po nizoj ceni", ukazuje Despotovic.

Kako objasnjava, svaki mobilni telefon mora da poseduje dokumentaciju na srpskom jeziku, koja sadrzi uputstva i garancije. Nepostojanje zvanicne dokumentacije i garancije siguran je znak da je telefon iz "crnih tokova", odnosno da je rec o ilegalnoj trgovini. Takođe, svaka prodavnica telefona mora da obezbedi servis. U slucaju da nesto od navedenog nije postovano, po reklamaciji građana na lazno obavestenje o servisnoj mrezi, trzisni inspektori kontrolisu radnje.

"Da nismo ovlasceni da proveravamo oglasavanje, nista ne bismo otkrili", naglasava nasa sagovornica. Tako se desava da inspekcija otkrije naizgled sve ispravno: fakture od uvoza, placenu carinu i druge dazbine, garantni list... Međutim, ilegalnu trgovinu inspekcija tada "lovi" tek na osnovu laznog oglasa. Despotovic potvrđuje da trenutno ne postoji spisak prodavnica mobilnih telefona, jer su uslovi za registraciju u Agenciji za privredne registre liberalizovani. Ministarstvo trgovine treba da uredi baze podataka, kaze ona, sto je i predviđeno Predlogom zakona o trgovini.


Sverc mobilnih skriven od javnosti

Poslednjeg dana januara ove godine, carinici su na granicnom prelazu Kelebija odlucili da detaljno pretresu autobus na liniji Flensburg - Tutin. Kada su podigli vozacev lezaj, otkrili su robu u vrednosti od vise od milion dinara. Da je pronađena droga, vest bi verovatno bila prenesena kao vazna, ali su pod dusekom bili - mobilni telefoni. Protiv odgovornih je pokrenut prekrsajni postupak, telefoni su zaplenjeni i time je ta prica zavrsena. Ono sto nije prepoznala drzava, lako su nanjusili krijumcari. Takozvani "mravlji sverc", krijumcarenje u vise navrata po malo mobilnih telefona, sistematski uskracuje drzavi dazbine u ogromnom iznosu na uvoz jedne od najpopularnijih roba u Srbiji. I pored toga, ovaj fenomen je neprimetan u javnosti i zbog njega jos niko nije krivicno odgovarao.


Iz Trzisne inspekcije tvrde da se veci deo ilegalnog prometa ostvari raznim oblicima trgovine izvan poslovnih prostorija, van poslovnih objekata, na primer na tezgama. "Na svakoj vecoj buvljoj pijaci danas je moguce pronaci tezge na kojima se prodaju mobilni telefoni i oprema. Takva prodaja je zabranjena, a trzisni inspektori imaju ovlascenja da oduzmu robu i napisu kaznu od 50 hiljada do milion dinara", zakljucuje Despotovic.

Mobilni telefon vredan stotinak evra, danas je moguce u Srbiji kupiti za dinar. Naime, sva tri mobilna operatera od prosle godine u svoju redovnu ponudu ukljucili su i pretplatnicke pakete koji osim broja nude i mobilni aparat. Iz kompanije "Comtrade" isticu da zvanicni distributeri najveci deo uvezenih telefona prodaju operaterima, dok se u maloprodaji proda manji deo.

“I u svetu postoji crno trziste, ali se procenjuje da ono ne prelazi 10 odsto ukupnog. Ovde je obrnuta situacija. Kao zvanicni distributer suocavamo se sa prodajom mobilnih telefona na crno. Prema nasim procenama 80 odsto mobilnih telefona uvezeno je na crno, a tek 20 odsto legalno. Racunicu smo napravili poredeci podatke o zvanicnom uvozu i ukupnom broju telefona u zemlji. Situacija se malo poboljsava zbog operatera koji narucuju telefone iskljucivo od distributera. Takav telefon operater korisnicima kasnije nudi po znatno nizoj ceni od nabavne, ali uz uslov da ga koriste odreÄ‘eni period uz pretplatu”, objasnjava Petar Jordovic, direktor jedne od Comtrade firmi.

On napominje da se na ilegalne telefone ne placaju porez i carina koji iznose 33 odsto od cene telefona, koliko ona iznosi ukoliko se telefon uvozi van kontigenata. Na taj nacin, oni koji se bogate prodajom telefona "na crno", mogu da ih ponude po znatno nizim cenama.


Prema Jordovicevim recima, ilegalno uvezeni telefoni u prodavnicama su obicno jeftiniji, jer se za njih ne placaju dazbine drzavi. Iz trzisne inspekcije navode da prodavnice koje prodaju nelegalno uvezene aparate obicno drze određenu kolicinu legalno uvezenih telefona sa kompletnom dokumentacijom, dok ostale, bez papira, drze u skrivenim magacinima u radnji, ili van nje. Jordovic ocenjuje da bi takvu ilegalnu trgovinu mogla da suzbije trzisna inspekcija cescim kontrolama prodavnica, ili drzava - smanjenjem carina.

Zvanicni uvoznici daju garanciju od godinu dana na telefon, koliko je i zakonom propisano, a po isteku garantnog roka obavezni su da jos cetiri godine imaju sve rezervne delove i popravljaju telefon po potrebi. To je ugovorna obaveza svakog distributera. U slucaju telefona u radnji koja posluje "na crno", najcesce se dobija pismena garancija te firme, a ne od proizvođaca kao kod legalnog distributera. Praksa pokazuje da kupac sa takvom garancijom tesko uspeva da dobije drugi aparat umesto neispravnog, ili da ga popravi kod prodavca od kojeg je dobio garanciju. Takođe, kod telefona pravljenog za srpsko trziste, kupljenog od zvanicnih distributera, osnovni jezik u meniju je srpski. Nas sagovornik naglasava da ce bolji pravni sistem i inspekcijski nadzor, ali i razvoj trzista, smanjiti crno trziste mobilnim telefonima na "normalnih 30 odsto".

”Firma koja ima dvadesetak telefona u prodavnici, ako radi po propisima, ne moze da bude profitabilna, jer ako plate sve dazbine, njihovi mobilni telefoni bi trebalo da budu skuplji nego u nasim prodavnicama. A kod njih su jeftiniji. Ako znate da mi uvozimo 50.000, a oni sto telefona, a vidite da je kod njih cena 30 ili 50 odsto niza nego kod zvanicnog zastupnika, onda se pitate o cemu se tu radi”, kaze Jordovic.

Prema njegovoj proceni, u Srbiji mobilni operateri prodaju godisnje do pola miliona mobilnih telefona, pa taj segment prodaje cini najveci deo kod distributera, dok je crno trziste mnogo vece. Tako je do skora bilo i u Hrvatskoj, kada je carina na telefone iznosila 10 odsto. Dolaskom novih operatera i ta zemlja je prihvatila zakone Evropske unije, pa je carinu na tehnicke uređaje spustila na 0 i 1 odsto. Sada se u Hrvatskoj legalno proda 90 odsto, a ilegalno 10 odsto mobilnih telefona.

Neadekvatan odgovor drzave



Protiv vlasnika i direktora jednog preduzeca iz Beograda poreska policija je podnela krivicnu prijavu 2004. godine zbog sumnje da je izvrsio krivicno delo izbegavanja placanja poreza tako sto je za godinu dana nabavio mobilnih i fiksnih telefona, kao i druge tehnicke robe, u vrednosti od oko 334.441.458 miliona dinara. Roba je zavrsila u prodaji bez obracuna i uplate poreza na promet od 66.888.291 dinara. Ovaj primer pokazuje da trgovina nije samo "mravlja", bas kao ni sverc i da postoje ljudi koji su se obogatili pljackajuci sugrađane, odnosno drzavu, tako sto nisu placali carinu i porez na promet u uvozu i trgovini telefonima.

Poreska uprava - Sektor poreske policije kao organ nadlezan za otkrivanje poreskih krivicnih dela, mobilnim telefonima "na crno" bavi se samo u slucajevima kada se radi o velikim kolicinama mobilnih telefona ili velikim novcanim iznosima. Na pitanje koja je granica za postojanje krivicnog dela utaje poreza, od Poreske policije smo dobili odgovor da je to izbegavanje placanja poreza od 150.000 dinara. Isti izvor naglasava da to najcesce nije slucaj, vec se u maloprodajnim objektima u promet stavlja od 10 do 20 mobilnih telefona.

Na pitanje da li je u toku istraga zbog ilegalnog uvoza i trgovine mobilnim telefonima na veliko, nismo dobili ni potvrdan, ali ni odrican odgovor iz policije.

U međuvremenu - trziste raste. Pod pretpostavkom da je zaista rec o sitnom, mravljem svercu, mesecno bi prethodnih godina na taj nacin trebalo da bude prokrijumcareno cak 33.333 telefona, da bi dostigli cifru od 4.000.000. Previse za "licne potrebe".

[Zverman87]

moj je legalan...

[Rasa]

Ja sam moj(samsung Z-400) platio 20e jel legallan?

[ivanche]

Pa naravno, iz prvog kruga ljudi se culo da je Djilas pre nesto vise od mesec dana kupiio lanac prodavnica i poslao inspekciju na ostale...
sto bi svako uradio da ubije konkurenciju, ako je "cist"

[Comi]

Nem' pojma da li je moj legalan ili ne. Ali je cinjenica da se vise kupuju ilegalni jer su jeftiniji, iako im je kvalitet slabiji.

[Lincoln Burrows]

Comi, on May 27 2008, 08:59 PM, said:

Nem' pojma da li je moj legalan ili ne. Ali je cinjenica da se vise kupuju ilegalni jer su jeftiniji, iako im je kvalitet slabiji.

Svi telefoni su uglavnom isti,iz istih proizvodnih pogona (osim kopija,naravno,kojih slabo ima),i u nekima je softver za ovu ili onu mrezu a neki su otkljucani,u tome je razlika.Tako da je kvalitet isti,zavisi samo kakav im je softver/firmver.

[Wuyz@]

U vip-u ima telefona sa imenom NOK pa br. dal je to kopija ili sta?Pozadi i napred Nokia a na info papiru pise NOk

Edited by MilosM, 23 March 2009 - 02:15 AM.

[MilosM]

Wuyz@, on Mar 22 2009, 10:44 PM, said:

U vip-u ima telefona sa imenom NOK pa br. dal je to kopija ili sta?Pozadi i napred Nokia a na info papiru pise NOk

To je interna skracenica, naravno za Nokiu. Npr SonyEricsson- SE