59 replies to this topic

[Andja]

All I ever wanted
Was to see you smiling
All I ever wanted
Was to make you mine
I know that I love you
Oh baby why don't you see
That All I ever wanted
Was you and me

[sweety]

Majaaa, on Aug 4 2008, 06:01 PM, said:

Samo jednom

Secam se
Samo sam jednom sanjala tvoje oci
I tvoj osmeh
Samo jednom moje srce je pripadalo tebi
I samo sam jednom znala
Da te volim svom ljubavlju
Koja je postojala u meni
Samo sam jednom
I jos jednom
I jos jednom prihvatila tvoje lazi
Kao istinu
A ti
Samo si jednom dodirnuo moje lice
Samo jednom me drzao za ruku
Poljubio moju kosu
I moje usne
Samo jednom rekao si
Volim te
I samo si me jednom ostavio zauvek
Secam se
A zelim da zaboravim.

[sajber gedza]

BITI SRECAN


U zivotu ne postoji nikakva duznost
osim duznosti: biti srecan.
Samo smo zato na svetu,
a sa svim duznostima,
svim moralom
i svim zapovjedima
retko kad cinimo jedno drugoga srecnim,
jer i sebe time ne cinimo srecnima.
Ako covek moze biti dobar,
moze to samo onda kada je srecan,
kada u sebi ima sklada,
dakle, kada voli...
Za svakoga je na ovom svetu jedino vazno
njegovo vlastito najunutarnije,
njegova dusa,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je sve jedno
jede li se proso ili kolaci,
nose li se dragulji ili rite;
onda svet zvuci zajedno sa dusom,
onda je dobro.


----------------------------------

[CeDiNiCa]

Moje poslednje zbogom
Ono sto cu ti reci
Neka ostane tajna
Izmedju tebe i mene
Dva srca prividno spojena
Zlatnom niti

Zasto sam cekao
Da se i posljednja
Nada ugasi
Da bih otisao

Sramno priznajem
Da te vise
Ne mogu ovako voleti
Jer me iznova gusi
Osjecaj da te nemam
Da ti zagrljajem
Ne mogu pokazati
Gde pripadas
Niti ljubiti
Lice andjela

Ja vise
Snage nemam
Da budem blizu tebe
Na ovaj nacin
Jer tvoja hladnoca
U mom srcu
Izaziva jezu

Osecam
Da polako nestajem
U tvom crnom oku
Treptaja nedostojan
Ne mogu vise
Niti govoriti

Nehoteci
Razbila si jednu dusu
Na komade
Slomila si
Hrabrog covjeka
Cija sam senka

Stoga
Neka ovo bude
Moje posljednje zbogom
Zadnji poklon tebi
Andjele bez duse

Ostajem
Vjeran molitvi
Da jednom shvatis
Sta je prava ljubav
I kako se voli do smrti

[CeDiNiCa]

Gde god da krenes nosis i sebe sa sobom sa svim problemima koji te muce
Ako je iko za promene - ja sam i uvek cu biti.
Jednom sam morao staviti tacku tamo gde je trebao zarez.
Pogledam sta je iza mene,sta bi moglo da bude ispred.
Stao sam.
Nisam rusio mostove za sobom jer uvek postoji i ono natrag.
Shvatio sam da je bolje biti sam, nego u losem drustvu,
shvatio sam kako je lepo uzivati u samoci,
shvatio sam da me, negde iza Duge ceka neko,
shvatio sam sta su ljubav, vera, nada...
shvatio sam sta znaci boriti se.
Glavu gore, osmeh na lice ( kako god taj osmeh izgledao )...
Samo napred nema nazad.

Na kraju , pocetku odlucujes samo ti...
kljuc srece je samo u tvojim rukama.
Ti odlucujes da li se boriti ili predati igru koju zovemo ZIVOT...

[Djuric]

Pod prozorom moje mile DRAGE prdnuo sam se iz sve snage,

pod prozorom moje DRAGE mile isro sam se 4 (Četiri) kile!

[sajber gedza]

Ko kamicak na sred plaze tako si ti nasla mene
Ko stvarcicu neku cudnu izgubljenu bez namene
Kao algu sto je plima na obale baci tudje
Kao maglu koja samo ceka da kroz prozor udje
Ko hotelsku sobu punu razbacane posteljine
Kao mastan list novine drugog dana svetkovine.
Slepi putnik na papuci voza bejah brzi potok
Kome losi suvlasnici promenise pravac i tok
Sumska zverka sto auto proganja je reflektorom
Il ko nocni cuvar sto se vraca kuci ranom zorom
Ko san mutni rasplinuti u zlom mraku kazamata
Kao ptica izludela sto tuce u zid, u vrata
Ko na ruci prevarenog crven beleg od prstena
Kao nasred pustoline kola prazna, napustena
Ko ostaci nekog pisma ulicama razasuti
Kao boja sto je leto ostavi na neznoj puti
Kao pogled zabludeli, pun nemoci, muke, grize
Ko koferi na stanici koje niko ne podize
Kao vrata ili kapak koji se trese snagom svom
Brazda srca i brazda stabla u koje udari grom
Kao kamen pokraj puta sto secanja ima svoja
Kao boljka koja traje, ko masnica od uboja
Kao pusti zvizduk broda sto daleko sece penu
Kao meso koje na noz dugo cuva uspomenu
Ko odbegli konj sto vodu iz prljave bare pije
Ko postelja koju gnjece cume, more i morije
Ko uvreda jarkom suncu koje krivo bese meni
Sto se pod tim nebesima nikad nista ne promeni
Nasla si me usred noci ko rec sto presta da sjaji
Ko skitnicu sto san sniva pokraj puta il' u staji
Ko psa sto tudju ogrlicu s vrata svoga stalno stresa
Nasla si me nekadasnjeg punog zvuka, punog besa.

-------------------------------------------

[Heidi]

LJUBAV

.....Podeliću sa tobom sve bolesti i zdravlja
Zavoli moju priliku što se tetura niz dan
Sutra nas mogu sresti ponori ili uzglavlja
Svejedno! Lepo je nemati plan

Miroslav Antić


***************************************************

SUSRET

Kad ugledam gdje mi
U susret koračaš
vidim plahu košutu
Kraj šumskog izvora.
Moju dušu obuzme
Silna radost života
Izvadivši ludo srce,
Na dlanu bih ga pružio
Tebi...


Dragutin Tadijanović

.................................................

Još čujem dok patiš: " Proći će godine u letu
i zaboravićeš me sasvim uz neku drugu na svijetu."
I danas lipa cvjeta i osjećanja gore ko plamen.
Ja sručih toga ljeta cvjetove na tvoj pramen.

Jesenjin
................................................

Sofija De Melo Brejner Anderson

STRAŠNO JE VOLETI TE

Strašno je voleti te na mestu tako krhkom
kao što je svet.
Mučno je voleti te u tom kraju
punom nesavršenstva
Gde nas sve lomi i ušutkuje
Gde nas sve vara i rastavlja.

[Monty Burns]

It's just a matter of time a few days ago
I saw you, you were fine
Remembering what you said
About the book you read
The one I got you
The Beginning of the End
Oh how we'd talk
For hours upon end
What I would give
Just to do it again...)
Disciple Things left unsaid

[sajber gedza]

Njen osmeh sunce u zenitu sred leta
Sunovrat slapova Nijagare,
Daleki snezni sjaj Mont Everesta
Njen osmeh gejsa u kimonu...
Ostavite me kisom u njenom osmehu,
Ostavite me poljupcem na njenim usnama.
Nesto od vatre, nesto od leda,
Nesto od suncana breskvi...
Nesto od sna, nesto od suza,
Nesto od mesecine...

--------------------

[sajber gedza]

Stare sedokose kelnerice

po kafeima u noci

odustale su,

i dok koracam niz plocnike

svetlosti i gledam u prozore

starackih domova

vidim da toga vise nema

u njima.

Gledam ljude po klupama u parku

i vidim po tome kako

sede i gledaju

da je iscezlo.

Gledam ljude koji voze

i vidim po tome kako

voze svoja kola

da niti vole niti su voljeni -

niti vise mare za seks -

sve je zaboravljeno kao

neki stari film.

Gledam ljude u robnim kucama

i samoposlugama

dok se krecu medju rafovima

kupujuci stvari

i vidim po tome kako im stoji

odeca i po nacinu na koji hodaju

i po izrazu njihovih lica i ociju

da im nije stalo ni do cega

i da nicemu nije stalo

do njih.

Vidim na stotine ljudi dnevno

koji su sasvim odustali.

Ako odem na hipodrom

ili na stadion

vidim hiljade

koji ne osecaju nista

i ni za koga

i niko ne oseca za njih.

Na sve strane vidim one koji

ne zude ni za cim osim za

hranom, krovom i

odecom, usredsredjeni

samo na to, bez snova.

Ne shvatam zasto ovi ljudi

ne isceznu,

ne shvatam zasto ovi ljudi

ne izdahnu,

zasto ih oblaci

ne usmrte,

zasto ih psi

ne usmrte,

zasto ih cvetovi i deca

ne usmrte,

ne shvatam.

Bice da su vec mrtvi

pa ipak ne mogu da se naviknem

na njihovo postojanje

jer toliko ih je mnogo.

Svakoga dana,

svake noci,

sve ih je vise,

u metrou,

u zgradama,

u parkovima.

Oni ne osecaju uzas

sto ne vole ili sto nisu voljeni.

Toliko, toliko, toliko

mojih bliznjih.

-----------------------

[sajber gedza]

Moja te rec dotakla
u trenu kad si odlucila
da ne verujes nikome ko je
odrastao i ko pokusava
da te ukroti.
Kao ptica nevidljiva,
kao zuti list koji te
u setnji presretne naglo
i upozori na pad.
Jer jesen je. Jer sve je
prolazno i sve se smenjuje.
Kao da gledas veliku reku
u predvecerje koja odnosi
bele ladje, a iza svakog
malenog osvetljenog prozora
mozda odlazi neko koga bi
mogla zavoleti
zauvek.

------------------

[sajber gedza]

Ako kažemo
rekli smo što nismo hteli reći
Ako ćutimo nismo ništa rekli
ali smo mnogo prećutali.

Svaka reč znači ono
što znači njeno ćutanje.

-----------------------------

[sajber gedza]

- Ko sam i što sam, što ću, koga volim,
što tražim, kuda idem, za čim lutam? -
Uzalud nebo za odgovor molim,
uplašen sobom svoje suze gutam;
tajanstvo stvari i života zebe,
ne poznajem ništa, a najmanje sebe.

[sajber gedza]

Crni covek

Prijatelju moj, prijatelju moj,
bolestan sam mnogo, mnogo!
Sam ne znam otkuda dođe ovaj bol.
Valjda što vetar pišti nad pustim poljima,
vetar iznemogo,
il’ što ko on šumu u septembru,
Pustoši i mozak — alkohol.

Glava moja maše ušima,
ko kril’ma ptica bleda.
Na vratu su joj noge
što gube sve više moć.
Crni čovek
crni, crni.
Crni čovek
na krevet mi seda.
Crni čovek mi ne da —
da zaspim svu noć.

Crni čovek
vuče prstom po odvratnoj knjizi
i, mrmljajuć nada mnom
ko nad umrlim monah,
čita mi život
o probisvetu i nekoj kulizi,
zadajuć duši tugu i strah.

Crni čovek,
crni, crni!
— Počuj, počuj —
mrmlja mi i veli —
mnogo je u knjizi
misli bez mana.
Taj čovek je
živeo u zemlji
najodvratnijih
hulja i šarlatana.

U decembru, u zemlji toj
sneg je đavolski čist,
i mećave počinju
prela, bez jeda.
Bio je taj čovek avanturist
veliki
i prvoga reda.
Bio je divan,
uz to poeta,
mada s nevelikom

al’ ozbiljnom snagom,
i neku ženu
od preko četrest leta,
zvao je laficom
i svojom dragom.

"Sreća je — zboraše on —
veština uma i ruku.
Sve nevešte duše
nesrećne su, ko cvetovi.
Ne mari ništa,
što veliku muku
zadaju skrhani
i lažni gestovi.

U oluji, u buri,
kraj nedaća svih,
uz teške gubitke
i uz tugu kletu
biti nasmejan, prirodan, tih —
najveća je umetnost na svetu."

— Crni čoveče!
Dosta. Kakva šala!
Ne zabadaj svud nos,
i zato ne presedaj!
Našto mi život
pesnika od skandala!
Drugom ti to, brajko,
čitaj i pripovedaj.

Crni čovek me gleda,
uporno pogled mu kulja.
Već je i skrama plava
tiho na oči pala, —
ko da mi reći želi,
da sam lopuža, hulja,
koja je nemilosrdno
nekoga opljačakala.
- - - - - - - - -
Prijatelju moj, prijatelju moj,
bolestan sam mnogo, mnogo!
Sam ne znam otkuda dođe ovaj bol.
Valjda što vetar pišti nad pustim poljima,
vetar iznemogo,
il’ što ko on šumu u septembru,
pustoši i glavu — alkohol.

Noć, puna mraza.
Raskršća pokoj gluv.
Sam sam kraj okna,
ne čekam ni gosta, ni druga.
Svu ravan pokrio
krečnjak prtinast, suv,
i drveta, ko konjanici,
u vrtu stoje sred kruga.

A negde ptica plače,
noćna, zloslutna, bleda.
Drveni vitezi seju
kopitom topot lak.
I opet onaj crni
u naslonjaču mi seda,
podignuv svoj cilinder
i zabaciv nemarno frak.

— Počuj, počuj! —
Krklja mi u lice i klima,
i naginje se
sve više, pogledom prati. —
Ne videh nikoga dosad
međ podlacima
da tako nepotrebno
od nesanice pati.

Ah, recimo, grešim!
Jer mesečina je "bona".
Zar još dodati nešto
svetu sna, uz mimiku?
Možda će okruglih bedara
tajno doći "ona",
da joj čitaš svoju
trulu i tešku liriku.

Ah, volim pesnike!
Divan svet i svita.
U njima uvek nalazim
romane znane i bolne —
kako čupavoj studentkinji
dugokosa rita
priča o svetovima,
dršćuć od strasti polne.

Ne znam, ne pamtim,
u jednome selu,
možda u Kalugi,
Rzjanu, snu, javi,
življaše mališan
u kući seljačkoj
žutih vlasi
i očiju plavi'...

I porastao je,
uz to poeta,
mada s nevelikom,
al’ ozbiljnom snagom,
i neku ženu
od preko četrest leta,
zvao je laficom
i svojom dragom.
— Crni čoveče!
Ti si gost strašna soja.
O tebi kruži davno
ta slava mrska.
Besan sam, razjaren,
i leti palica moja
pravo u njušku
da mu nos razmrska.
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
Umro je mesec.
Svitanje u oknu drema.
Ah, ti, noći!
Šta isprede, kao ala?
Pod cilindrom sam.
Nikoga sa mnom nema.
Sam sam ...
i parčad ogledala ...

[sajber gedza]

Zanos

I moje oci cesto prosetaju
do kraja zvanog
nesanica
onda ih dugo
dugo nema
izmedju obraza
i trepavica

Kada za njima misli krenu
da vrate svetlost
iz vasione
pod mojim stablom
usahnu trave
koje se ljutih vetrova klone

Ne mogu bahat
i dobro pijan
pitanja drevnog
da se otresem
kakve li trave
rastu pod hrastom
ne brdu
gde cu cekati jesen

-----------------------------

[sajber gedza]

Opomena

Čoveče pazi
da ne ideš malen
ispod zvezda!

Pusti
da celog tebe prođe
blaga svetlost zvezda!

Da ni za čim ne žališ
kad se budeš zadnjim pogledima
rastajo od zvezda!

Na svom koncu
umesto u prah
pređi sav u zvezde!

----------------------

[sajber gedza]

U krivom ogledalu

Rano sam ostario
dusom strog
zaboravljajuci
da pronadjem
violinski kljuc
sa partitura
pisanih za nas

[Majaaa]

Na korak ispred tebe sam vec kako dises osecam.....I bolje je da me ne vidis i za mene da ne cujes,bolje je da i ne vidis da sam dobro kad vec nisi ti....

[sajber gedza]

Novembar

Jesen ulazi u grad sa one strane gde je voda
I gde je trava i stablo. Tamo postoji i klupa
Sa koje su ljubavnici otišli.
Za ljubav više krova nema.
To su jednostavne stvari i one se ponavljaju.
Postale su sasvim obične u našoj navici,
Kao kad skidamo šešir
Ili kao "Dobro jutro, kako ste"
Ili "Dajte mi novine"
Ili tako nešto, samo tužnije.
Kad jesen ulazi u grad, ona zakuca i na vrata
moje pesme,
Prođe kroz pusti hodnik i nastani se u srcu.
Prvo tiho po odajama razmešta stvari koje je
donela
(Ona je stroga i savesna na poslu).
Zatim prekrsti ruke i gleda u moje oči.
Posle se već učini da to i nije tako jednostavno kao "Dajte mi novine"
Ili tako nešto, samo tužnije.
Obućar stoji u vratima male radnje i misli na
promašeni život.
Iza poslednjih zidova, na ledini,
Vojnici kopaju manevarski rov
I prevrnuta zemlja se crni od vlage.
Neprimetno udaljen
I sasvim primetno zamišljen
Oficir malog čina, a već sed: seća se legende o
vojskovođi. Žena u dvospratnici preko puta gleda u crvenkasti list kako plovi
I pokušava da se seti detalja:
Tako se peo uz stepenice
I slično odlazio u ponoć.
(Inače: ceo nameštaj tone u maglu
klimakterijuma.)
Pesnik koji nije hteo više da bude nežan
Ponovo je prekršio zakletvu
I radi na ciklusu o lišću.
Inače je sasvim obično.
Ljudi skidaju šešir i govore "Dobro jutro".
Pijaca se seli u korpice od tankog pruća koje krstare.
Niko nije primetio kad se to zavesa odškrinula
Ali se sada dobro vidi da neko kroz staklo gleda.
Po trotoarima čistači vuku kamen za uvenulu
zlatnu piramidu
I deca pale kadionicu od lišća.