Jump to content


Dobrodošli na Arandjelovcani Forum - Arandjelovac

Dobrodošli na Arandjelovcani Forum - Arandjelovac, kao i većina online zajednica morate se registrovati kako bi ste pristupiti svim blagodetima sajta. Registracija je jednostavna i zahteva samo osnovne podatke. Možete se registrovati preko linka Register ili se ulogovati ukoliko već imate nalog Sign In.

Kao registrovan korisnik možete:

  • Pokretati nove teme i odgovarati na postojeće
  • Se pretplatiti na teme i dobijati automatska obaveštenja na email
  • Dodati događaje u kalendar dešavanja
  • Napraviti vaš profil i upoznati nove ljude
  • Prilagoditi sajt vašim potrebama
Ukoliko imate problema sa pristupom molimo vas obratite nam se na mail info@arandjelovcani.com
Guest Message © 2014 DevFuse

Red Star - Istorija,novosti,navijaci,slike


  • Please log in to reply
382 replies to this topic

#1 Aca

Aca

    Extra AR forumas/ica

  • Moderator
  • 8,432 posts
  • Gender:Male
  • Location:Arandjelovac

Posted 12 November 2008 - 04:25 AM

RED STAR



Posted Image


Za sve one koji vole, cene i postuju Crvenu Zvezdu!!!

DELIJE SEVER!!!


Posted Image


#2 Aca

Aca

    Extra AR forumas/ica

  • Moderator
  • 8,432 posts
  • Gender:Male
  • Location:Arandjelovac

Posted 12 November 2008 - 04:37 AM

Istorija kluba od 1945 pa do danas

-Istorija fudbalskog kluba Crvena zvezda predstavlja veliku pricu o uspesima koji se ređaju vise od sest decenija. Zvezda je u svakoj drzavi u kojoj je igrala bila najtrofejniji klub, bilo da su u pitanju titule (stigli smo do 25), kupovi (22) ili duple krune (10). Paralelno sa velikim uspesima nas klub je privlacio neutralne posmatrace atraktivnom igrom. Tako je Zvezda brzo postala najpopularniji klub u Srbiji i tadasnjoj Jugoslaviji, a podrska sto hiljada ljudi na Marakani bila je sasvim obican prizor tokom 60-ih, 70-ih i 80-ih.

Prica o osnivanju Crvene zvezde dobro je poznata. Februara 1945. godine, dok je Drugi svetski rat jos trajao, grupa omladinaca, clanova Ujedinjeog saveza antifasisticke omladine Srbije, odlucila je da pokrene proces normalizacije u sferi sporta. Oni su osnovali Omladinsko fiskulturno drustvo, koje ce cetvrtog marta prerasti u Crvenu zvezdu. Ime je Zvezda dobila posle duge rasprave, a dali su ga zajednicki prvi potpredsednici Sportskog drustva Zoran Zujovic i Slobodan ćosic. Tog dana Zvezda je odigrala prvi fudbalski mec, koji je zavrsen pobedom nad ekipom Prvog bataljona Druge brigade KNOJ-a od 3:0 (2:0).
Posted Image

-Pet dana kasnije zvanicno je oformljena fudbalska sekcija, na cijem celu je bio Kosta Tomasevic, a prvi ekonom je bio Predrag ajic. Njih dvojica su cast Zvezde branili i na terenu Tomasevic je bio prvi centarfor i strelac prvog gola u istoriji kluba, a ajic igrao je na sredini terena. Zvezda je dobila stadion predratnog FK Jugoslavija (koji je tokom rata igrao pod imenom SK 1913, a rasformiran je upravo zbog tih nastupa u doba okupacije), koji je tada nosio ime Avala.

Zvezda je u prvoj posleratnoj sezoni, 1946. godine, osvojila naslov sampiona Srbije i kvalifikovala se za sampionat Jugoslavije. U prve cetiri sezone nas klub nije uspeo da osvoji nijednu titulu, ali je vec od 1948. do 1950. ostvario het-trik pobeda u kupu, pobedama u finalima nad Partizanom, zemunskim Nasim krilima i Dinamom.

Prva titula izborena je na spektakularan nacin. Tri kola pre kraja zagrebacki Dinamo imao je pet bodova vise u ligi, u kojoj je pobeda donosila dva boda. Ipak, Zagrepcani su zatim porazeni od Sarajeva, pa je Zvezda dobila međusobni duel rivala za titulu i u poslednje kolo usla sa minusom od jednog boda. BSK je sa Dinamom odigrao 2:2, a odluka je pala dan kasnije, 4. novembra, u utakmici sa Partizanom. Veciti rival je ranije te sezone dobio derbi ubedljivo (6:1), ali je Zvezda ovog puta stigla do potrebnih 2:0 i zahvaljujuci boljem
Posted Image

-Zvezda ce titulu osvojiti i 1953. godine, ali ce prave promene uslediti na sredini te decenije, kada je oformljena stabilna klupska struktura, sa Dusanom Blagojevicem na mestu predsednika, Slobodanom ćosicem kao generalnim sektretarom i velikim Acom Obradovicem, poznatim pod nadimkom Doktor O, na mestu tehnickog direktora kluba.

Oni su stvorili prostor za generaciju koja ce pet godina u potpunosti dominirati jugoslovenskim fudbalom i ostaviti pecat i na evropskoj sceni. To je tim, u kojem su nastupali Beara, Durkovic, Stankovic, Popovic, Mitic, Kostic, Sekularac... Ti fudbaleri cija imena se jos pamte, a upoznao ih je ceo svet, osvojice cetiri titule sampiona Jugoslavije i dva kupa, ne ostavsi nijednom bez trofeja u tih pet sezona.

Zvezdina igra bila je brza i napadacka, sto je klubu donelo veliku popularnost u zemlji i svetu. Paralelno sa uspesima na terenu, Obradovic je oformio osnovu strucnog rada na kojoj ce se bazirati kasniji veliki uspesi naseg kluba. Doktor O je imao izuzetan dar za prepoznavanje talenata, pa je na zavrsetku karijere u strucni stab prebacio Mitica, Stankovica, Toplaka, koji ce sa velikim uspehom raditi u fudbalu decenijama.
Posted Image

-Kraj pedesetih bio je prvo doba dominacije nekog od klubova u jugoslovenskom fudbalu, ali je pocetak sledece decenije centar zbivanja preneo na drugu stranu Topciderskog brda. U sledecih sedam sezona Zvezda ce osvojiti samo jednu titulu (sto ce se ponoviti tek devedesetih) i samo jedan kup, ostvarice najslabiji plasman u istoriji (sedmo mesto, 1963. godine) i cak cetiri puta zavrsice izvan prve trojke na tabeli (pre i posle toga samo jos sedam puta je Zvezda bila ispod treceg mesta u 54 sezone fudbala u FNRJ, SFRJ, SRJ, SCG i Srbiji).

Vec tada bilo je jasno da je Zvezda daleko najpopularniji klub u zemlji, a navijacima su neuspesi tesko padali, pa se desavalo i da upadnu na teren i spale kompletne golove. U sezoni 1962/63 nas klub je postavio i negativni rekord sa samo 21 datim golom, duplo manje od, recimo, pet mesta slabije plasirane Vojvodine.

Ipak, na drugoj strani Zvezda se razvijala i postavljala poslednje osnove za veliki uspon koji sledi od kraja 1959. godine pocela je izgradnja novog stadiona na mestu vec zastarele Avale. U naredne cetiri godine Zvezda je kao domacin igrala na stadiona Partizana i OFK Beograda (sto donekle i objasnjava lose rezultate), a novi objekat otvoren je prvog septembra 1963. u mecu sa Rijekom.

Prva sezona na svom stadionu, koji je mogao da primi neverovatnih sto hiljada ljudi, proslavljena je duplom krunom, kojom je sa klupe ispracen Misa Pavic, osvajac pet trofeja prethodne decenije i dotadasnji rekorder sa sedam uzastopnih sezona na klupi kluba.

Kljucni momenat dogodio se u leto 1966. godine, kada je na klupu Zvezde seo Miljan Miljanic. Miljanic ce punih osam godina predvoditi klub koji je za to vreme izrastao u pravog evropskog velikana. Do tada jugoslovenski fudbal prosao je kroz uvodnu fazu ispitivanja i petogodisnje dominacije Zvezde i Partizana. U preostalih 25 godina zajednicke drzave Zvezda ce biti konstanta, a smenjivace se rivali.
Posted Image

-Miljanic i Zvezdina raspucana deca (1966-1974)

Miljan Miljanic je u Zvezdi bio kao fudbaler jos tokom slavnih 50-ih, ali je tek dolaskom na mesto prvog trenera u leto 1966. godine pronasao pravo mesto za sebe i klub. Miljanic je bio predvodnik nove orijentacije u klubu oslanjanja na sopstvene snage. U prvoj sezoni on je izvrsio potpunu smenu generacija i osvojio peto mesto, bas kao i prethodne godine. A posle toga poceli su uspesi.

Generacija koju je predvodio Dragan Dzajic, zvanicno najbolji igrac u istoriji ove zemlje (u izboru Fudbalskog saveza uprilicenom povodom 50-godisnjice UEFA) i svakako jedno od najboljih levih krila u istoriji sveta, ostavice dubok trag i napraviti veliku razliku u odnosu na sve najvece rivale. Prvi put Zvezda ce vezati tri sampionske titule (dva puta dupla kruna), a svako dete u Jugoslaviji znace imena Dujkovica, orica, Dojcinovskog, Klenkovskog, Karasija, Acimovica, Lazarevica, Krivokuce, Ostojica... Posebno je vredan podatak da je vecina pomenutih fudbalera na Marakanu stigla veoma rano i prosla kroz mnoge selekcije u omladinskoj skoli kluba.

Zvezda je u tom periodu ucvrstila ime i na evropskom nivou, uspostavljajuci standarde koje je mali broj klubova sa istoka mogao da prati. Upravo je koncentracija na Kup sampiona 1971. godine uticala na to da u ligi bude ostvaren drugi najlosiji plasman ikad sesto mesto a utisak je popravio trofej u kupu. Miljanic ce sa ekipom osvojiti jos jednu titulu, 1973. godine, a tada ce se vec u ekipi naci i neka nova imena, Vladimir i Ognjen Petrovic, Bogicevic, Filipovic, Keri... Mnogi od njih povesce Zvezdu krajem osme decenije u novu eru velikih uspeha.

Osim sto je svojim navijacima donela mnogo radosti, Zvezda je u toj eri bila klub koji se gledao sa uzivanjem: za osam Miljanicevih godina sedam puta je bila najefikasniji klub u ligi (1972. Velez dao gol vise), a u poslednje dve sezone ostavljala je prve rivale najpre za 12, pa za 18 pogodaka.
Posted Image

-Zec i Stankovic, odrzavanje dominacije

Kako to obicno biva, odlazak velikog trenera za sobom vuce rezultatski pad, pa su dve sezone posle Miljanicevog prosle bez mnogo uspeha za Zvezdu. Tek ce dolazak Gojka Zeca 1976. doneti stabilnost i vec sledeceg maja na Marakani se slavila dvanaesta titula. Bila je to uvod u eru Branka Stankovica, koja ce potrajati cetiri godine, doneti Zvezdi tri trofeja i prvo veliko evropsko finale.

Posle Dzajicevog odlaska u Bastiju ekipu je predvodila cetvrta Zvezdina zvezda Vladimir Petrovic Pizon, a jednaku popularnost imali su Dusan Savic i Srboljub Stamenkovic, kasnije velika zvezda fudbala u SAD. Prva sezona Gojka Zeca bila je prava demonstracija sile titula je osvojena sa devet bodova prednosti, sto je do tada najveca razlika u istoriji lige, a strelci, predvođeni Filipovicem, tresli su mreze rivala 67 puta (prvi pratilac na toj listi Borac dao 53 gola).

Sledece sezone Zvezda je osvojila drugo mesto i stvorila sebi uslove za sjajan nastup u Kupu UEFA u sezoni 1978/1979. Prvu titulu Stankovic kao trener (kao igrac prvak je bio cetiri puta) osvaja 1980. godine, kada Zvezdi izmice dupla kruna, a godinu dana kasnije Zvezda je ponovo sampion.

Jedanaestogodisnji period bez osvojenog kupa, daleko najduzi u istoriji, okoncan je u prolece 1982. godine, kada je u dva klasika (2:2 u Zagrebu i 4:2 u Beogradu) nadmasen novi sampion, zagrebacki Dinamo. Do tada se dogodila prva promena trenera tokom sezone jos od pedesetih, Ostojic je zamenio Stankovica. U ekipu se 1983. vraca Gojko Zec, koji zatice samo jednog igraca iz sampionske ekipe koju je vodio 1977. godine Milosa Sestica. Zec ponavlja uspeh iz prethodnog mandata, osvajajuci titulu odmah po dolasku. I bas kao te sezone, kup je zavrsio u Splitu, a Zvezda ce trofej u najmasovnijem takmicenju osvojiti 1985, ponovo u duelu sa Dinamom.

Sestic je, posebno posle odlaska Petrovica i Savica tokom sezone 1982/1983 postao lider nove generacije, u kojoj su igrali Ivkovic, Elzner, braca urovski, Musemic, Janjanin, Mrkela. Kraj ere Gojka Zeca koincidirao je sa najvecim skandalom u istoriji jugoslovenskog fudbala, "slucajem Sajber", koji je uticao da u dve sezone zemlja ima po dva prvaka. Nas klub je najpre izgubio, a zatim osvojio titulu 1986. godine, pre nego sto ce mu ona za zelenim stolom biti oduzeta.
Posted Image

-Sampion Evrope i sveta

U leto 1986. godine dogodile su se velike promene u nasem klubu. Uprava na cijem celu su bili Dragan Dzajic i Vladimir Cvetkovic pocela je da gradi tim koji ce moci da konkurise najjacim evropskim timovima. Tog leta na klupu je doveden Velibor Vasovic, prvi Srbin koji je podigao pehar Kupa sampiona, a ekipa je pojacana nizom igraca, među kojima se izdvajaju Dragan Stojkovic i Bora Cvetkovic.

U prvoj sezoni, zapocetoj sa kaznenim bodovima, Zvezda se koncentrisala na Kup sampiona, gde je ostvarila dobre rezultate. Vec u leto 1987. godine napravljen je petogodisnji plan u kojem je zacrtano osvajanje Kupa sampiona. Istorija je pokazala da su sve namere ostvarene.

Od klupskog rođendana 1987. godine, kada je na Marakani pobeđen madridski Real, do marta 1992. godine Zvezda je zivela kroz najlepsi period u svojoj istoriji. U pet sezona pripale su nam cetiri titule (1989. trofej je odnela Vojvodina sa Sesticem, Mihajlovicem, trenerom Ljupkom Petrovicem i direktorom Kosanovicem), 1990. sa cak 11, a godinu dana kasnije sa osam bodova prednosti u odnosu na prve rivale (oba puta Dinamo). U sve cetiri sezone u kojima je osvojena titula Zvezda je igrala i finala kupa, ali je trofej osvojila samo 1990. godine.

Činjenica da su Zvezdu u pet slavnih godina vodila cak petorica trenera (Vasovic, Stankovic, Sekularac, Lj. Petrovic i Popovic) deluje cudno, ali istovremeno potvrđuje da su i u upravi i na terenu "crveno-beli" bili strahovito jaki. U leto 1987. dosli su Binic i Prosinecki, zatim redom Sabanadzovic, Pancev, Savicevic, Belodedic i Mihajlovic. Istovremeno je dobro funkcionisala omladinska skola, koja je klubu dala Stojanovica i Jugovica.

Na samom pocetku devedesetih Zvezda jednostavno nije imala konkurenciju u domacim takmicenjima, a u Evropi je imala status velikana. Iako bi transferi bar nekih igraca neminovno usledili, rat na Balkanu, raspad Jugoslavije i sankcije Ujedinjenih nacija ubrzali su proces, koji ce samo trinaest meseci posle Barija Zvezdu prakticno ostaviti bez kompletne sampionske generacije.
Posted Image

-Mracne devedesete

Na samom pocetku 1992. godine nas klub je bio na vrhuncu slave sampion Evrope i sveta, oslabljen odlaskom nekolicine clanova sampionske generacije iz Barija, ali jos uvek sa pristojnim sansama da u Londonu brani trofej u Kupu sampiona. U domacem takmicenju najveci rival Dinamo napustio je ligu, bas kao i ostali klubovi iz Hrvatske i Slovenije, a sampionat u skracenoj Jugoslaviji igran je na ivici regularnosti, jer je u aprilu izbio rat u Bosni i Hercegovini. Zvezda je odbranila titulu i drugi put ostvarila sampionski het-trik (prvi put od Miljaniceve ere), ali su se vec u finalu kupa, kada je trofej osvojio Partizan, videli znaci teskih dana koji su sledili nasem klubu.

Između maja 1992. i maja 2000. godine na Marakani je proslavljena samo jedna titula dvadeseti pehar u nase vitrine stigao je 1995. godine, a donela ga je jos jedna sjajna generacija, u kojoj su nastupali Milojevic, Stojkovski, orovic, Stefanovic, Sakic, Zivkovic, Krupnikovic, Kovacevic, Petkovic... Na putu ka tituli dobijen je i stoti derbi (2:1), a na klupi je ponovo sedeo Ljupko Petrovic.

Ipak, bio je to kratak predah u veoma neuspesnoj deceniji. Liga tadasnje SR Jugoslavije nije licila na sportsko takmicenje kakvom smo prisustvovali pre raspada zemlje, a u novim cudnim oklnostima nas klub se tesko snalazio. Imala je Zvezda cesto daleko najbolji tim u zemlji, ali to jednostavno nije bilo dovoljno. Kako su se devedesete blizile kraju, neregularnosti su se priblizavale kulminaciji, a u sampionatu 1997/98 titulu je osvojio debitant u ligi Obilic. Sledeci sampionat nije ni okoncan zbog NATO agresije, a Zvezda je zavrsila na trecem mestu, sto je jedini plasman ispod druge pozicije za nas klub u poslednjih 20 godina.

U sedam sezona Zvezda je osvojila jednu titulu i cak pet kupova, uz nekoiliko blistavih evropskih nastupa. Za vecinu klubova to je po svim standardima uspesan period, ali su prohtevi Zvezdine armije navijaca drugaciji. Doba zadovoljstva za njih tek ce se vratiti.
Posted Image

-Novi vek i novi uspesi

Leto 1999. predstavljalo je novi pocetak za nas klub. Neposredno po zavrsetku NATO agresije Zvezda je osvojila sedamnaesti kup u istoriji, pobedom nad Partizanom 4:2, a posle loseg pocetka sledece sezone ekipu je umesto Miloljuba Ostojica preuzeo Slavoljub Muslin. Član slavne generacije Pizona Petrovica i Duleta Savica doneo je ekipi novu filozofiju u dve sezone sa njim na klupi Zvezda je postavila defanzivne rekorde i prepolovila broj primljenih pogodaka (samo 19 u 40 meceva sampionata 1999/2000). Titula je prakticno obezbeđena na urđevdan, kada je na Marakani savladan Obilic, a Partizan osvojio samo bod u Kragujevcu. Tri dana kasnije osvojen je kup, a cetiri boda prednosti rutinski su sacuvana u preostala tri kola. Zvezda je u martu, aprilu i maju te godine dobila svih 20 meceva u ligi i kupu.

Sledece sezone Muslin je ostao u klubu, a titula je odbranjena. Trofej je izgubljen u kupu, takmicenju na koje je Zvezda uspostavila neku vrstu monopola u poslednjih 18 finala igrala je 16 puta i 10 puta izlazila kao pobednik. Muslin ce klupu naseg kluba napustiti u septembru 2001. godine, posle cega Zvezda gubi dve uzastopne titule na identican nacin posle pet kola nas zaostatak za najvecim rivalom bio je ogroman (u prvoj 7, a u drugoj 10 bodova razlike). Povratak Muslina na klupu u leto 2003. godine vratio je Zvezdi neophodnu cvrstinu i novi rekord samo 13 primljenih golova u 30 utakmica.

Tog leta je nas klub, na cijem celu je treci put Ljupko Petrovic, ostvario sjajne rezultate na pripremama i sa velikim optimizmom usao u novi sampionat, ali su dva teska poraza u evropskim mecevima (u Ajndhovenu i Sankt Peterburgu) poremetila psiholoski ekipu, koja gubi borbu za titulu, a losu sezonu zavrsava porazom u finalu kupa od Zeleznika (drugi put u tri godine kup izgubljen golom primljenim u poslednjem minutu).

Tokom leta 2005. dolazi do velike promene u klubu, jer Dragan Dzajic napusta mesto predsednika i odlazi sa fuinkcije posle punih 20 godina. Trecu Zvezdinu zvezdu menja peta Dragan Stojkovic a prvi put u istoriji na klupu dolazi strani trener Valter Zenga. Slede dve godine potpune Zvezdine dominacije u domacem fudbalu, olicene u duplim krunama i najpre sedam, a zatim i sedamnaest bodova prednosti u odnosu na najblize rivale u ligi. U sezonu 2007/2008 Zvezda je usla sa jasnim ambicijama, koje su ponovo neizbezne na Marakani odbrana duple krune i korak dalje u Evropi.
Posted Image

Posted Image


#3 Aca

Aca

    Extra AR forumas/ica

  • Moderator
  • 8,432 posts
  • Gender:Male
  • Location:Arandjelovac

Posted 12 November 2008 - 04:50 AM

EVROPSKA ZVEZDA



Evropska Zvezda

U istoriji evropskih kupova dugoj vise od sest decenija samo dva kluba sa Istoka nosila su naslov sampiona kontinenta rumunska Steaua i nasa Crvena zvezda. Zvezdin grb zauvek ce ostati na spici programa posvecenih Ligi sampiona, ali uspesi iz 1991. samo su vrh ledenog brega sastavljenog od sjajnih rezultata mnogih Zvezdinih generacija.

Iako je iza naseg kluba petnaest relativno nesupesnih godina u evropskim okvirima, jer je Zvezda poslednji put docekala prolece u Evropi jos 1992. godine, mesto na listi najuspesnijih klubova u istoriji evro-kupova niko nam ne moze oduzeti.

U sezonu 2007/2008 Crvena zvezda je usla kao sesnaesti tim na vecnoj evropskoj listi, neposredno iza kijevskog Dinama, a ispred Seltika i PSV Ajndhovena. Rezultati iz tekuce sezone mogu nas podici do petnaestog ili spustiti do osamnaestog mesta.

Zvezda je osim osvajanja Kupa sampiona i Interkontinentalnog kupa 1991. godine igrala u finalu Kupa UEFA dvanaest godina ranije, plasirala se ukupno sest puta u polufinala evropskih kupova, a petnaest puta stigla među osam najboljih. Iako ne spada u sluzbena takmicenja UEFA, Srednjoevropski kup nekada je imao veliki prestiz,a Zvezda ga je osvojila 1968. godine.
Posted Image


BARI TOKYO 1991



Planovi za pohod na evropski tron pravljeni su na Marakani od sredine 80-ih godina. Zvezda je u prethodne dve decenije ostvarivala solidne evropske rezultate sastavljajuci tim od igraca iz svoje omladinske skole, uz povremeno dovođenje mladih talentovanih fudbalera iz malih klubova, uglavnom u Srbiji. Tandem Dzajic-Cvetkovic resio je da krene drugim putem, da dovođenjem najboljih igraca na domacem trzistu stvori ekipu koja bi odmah mogla da se takmici na kontinentalnom nivou, a za nekoliko sezona i bude kandidat za evropske trofeje.

Prvi korak u novom smeru dogodio se u leto 1986. godine, kada su iz zagrebackog Dinama dovedeni Bora Cvetkovic i Milivoj Bracun, a iz niskog Radnickog najveci talenat jugoslovenskog fudbala Dragan Stojkovic. Vec godinu dana kasnije Piksijevim putem krenuo je Dragisa Binic, koji ce sa Cvetkovicem ciniti najbrzi napad u Evropi, a Dinamo je ostao i bez treceg, najnadarenijeg igraca Roberta Prosineckog. Do leta 1988. godine u crveno-beli dres obuceni su i najkvalitetniji preostali igraci u ligi Dejan Savicevic i Darko Pancev. Uz malo dorade ekipa je bila spremna za najvise domete.

Iako su se svake godine menjali treneri, Zvezda je uspevala da odrzi stil igre baziran na brzim napadacima i vrhunski kvalitetnim veznim igracima, a malo je nedostajalo da vec u prvom pokusaju bude izbacen najjaci evropski klub te epohe Milan. U toj sezoni (1988/1989) nas tim je izgubio titulu u duelu sa Vojvodinom (sto ce kasnije takođe imati veliki znacaj), pa je drugi pokusaj evropskog pohoda bio posvecen Kupu UEFA. Sesti decembar 1989. godine jedan je od kljucnih dana na putu Zvezde ka Bariju i Tokiju tog dana je briljantna Sekularceva ekipa u Kelnu dozivela tezak poraz i ispala u trecoj rundi Kupa UEFA, naucivsi tezim putem kljucnu lekciju takmicarskog fudbala.

Kockice su nastavile da se slazu Mile Belodedic je proveo celu godinu u klubu, na treningu usavrsavajuci igrace, ali je tek u prolece 1990. mogao da zaigra za tim. U leto 1990. Sekularca menja Ljupko Petrovic, upravo covek koji je godinu dana ranije odneo titulu iz Zvezdinih ruku u Novi Sad. Petrovic je u prethodnoj sezoni trenirao Rad i sarađivao sa Zvezdinim juniorom Vladom Jugovicem, talentom potpuno novog profila za srpske uslove i covekom koji ce pomeriti granice trkackih mogucnosti.

Klub je ozbiljno oslabljen odlaskom kapitena Stojkovica, koji je te godine bio jedan od nesumnjivo najboljih svetskih igraca, sto je potvrdio i na Mondijalu u Italiji. Piksi je sa Marakane otisao u Marsej, ne sluteci da ce dojucerasnje drugove videti sledeceg maja. Iako je izgubila kapitena, Zvezda je ostala izuzetno snazna, popunjena dobro na svakoj poziciji.

Scena je tako postavljena. Zvezda je glatko osvojila pretposlednju titulu sampiona kompletne Jugoslavije, i doslo je vreme da se pazljivo sastavljena ekipa dokaze na najvisoj sceni. Opravdanja vise nije moglo da bude, cak i da politicka situacija nije pred Petrovica i igrace postavljala cajtnot, svaka propustena godina nosila je mogucnost da jos neki od kljucnih igraca napusti klub u velikom transferu.
Posted Image
Istorijske okolnosti isle su na ruku Zvezdi sampion najjace evropske lige te sezone bio je relativno prosecni Napoli, a prvak Engleske Liverpul je i dalje bio pod suspenzijom zbog Hejsela, sto je grupu potencijalnih rivala svetske klase svelo na branioca trofeja Milan, madridski Real, Bajern iz Minhena i izuzetno snazni i ambiciozni Olimpik Marsej. Uz malo srece na zrebu Zvezda moze do polufinala Kupa sampiona, prvi put posle 20 godina, a tamo je sve moguce.

Zvezda je u to doba bila daleko najuspesniji klub Balkana i cele istocne Evrope u evro-kupovima. Od polufinala drugog Kupa Sampiona, kada je porazen od Fjorentine, nas klub je 14 puta docekivao prolece u Evropi, a sest puta bio polufinalista u sva tri kupa. Na vecnoj listi UEFA stabilno se drzala u prvih 15, a po broju ucesca u evro-kupovima zaostajala je samo za tandemom Real Madrid Barselona.

Zreb je u prvom kolu na Zvezdin put postavio ne narocito atraktivni svajcarski Grashoper, predvođen starim znancem Otmarom Hicfeldom (cetiri godine ranije porazen na Marakani sa Arauom) i sa tada jos nepoznatim Alenom Suterom i Čirijakom Sforcom. "Skakavci" su sokirali Marakanu vodecim golom Petera Keclea, a Dragisa Binic, koji je tokom leta vracen u klub posle dvogodisnjeg boravka na Zapadu, uspeo je da izjednaci. Posle 1:1 mnogi navijaci "crveno-belih" uplasili su se novog oprostaja od Evrope vec tokom jeseni.

Revans na stadionu Hardturm pokazao je prave mogucnosti ekipe Ljupka Petrovica. Prosinecki je otvorio seriju golova u Ligi sampiona pogodivsi mrezu rivala dva puta, a po jedan su dodali Pancev i Radinovic, pa jos jedan Kecleov pogodak nikog nije potresao.
Posted Image
U trecoj rundi Zvezda, pojacana Sinisom Mihajlovicem, placenim milion maraka, krece na nemacku turneju, a rival je poslednji sampion DDR-a Dinamo Drezden. Saksonci su realno bili daleko najlaksi moguc rival u cetvrtfinalu, u kojem je Marsej igrao sa Milanom, Bajern sa Portom, a Real sa Spartakom. Na Marakani ista slika kao u oktobru protivnik pregazen i ispracen kuci sa 3:0, cak je Prosinecki ponovo pogodio iz slobodnog udarca, a presotale golove dali su Binic i Savicevic.

Mec u Drezdenu poceo je lose, penal za domacina vec u drugom minutu i gol Torstena Gicova. Ipak, razlika u kvalitetu se brzo osetila, Savicevic i Pancev su preokrenuli rezultat, a grupa nasilnih domacih navijaca izazvala je incident, zbog kojeg je mec prekinut u 78. minutu. UEFA je utakmicu registrovala rezultatom 3:0 u nasu korist, a Zvezda se treci put u istoriji domogla polufinala Kupa sampiona.

Put ka trofeju nastavio je da se otvara Marsej je eliminisao zvanicne sampione iz Milana, a Real Madrid, koji je prethodne jeseni u mecevima sa Odenseom i Tirolom dao cak 21 gol, srusen je posle debakla u duelu sa Spartakom, a cetvrti polufinalista bio je Bajern, posle pobede u Portu.

Bavarci su u sest meceva ostvarili pet pobeda, ali nijedan rival nije bio ni priblizno jak kao Crvena zvezda. Iako su iskustva sa Bajernom bila veoma losa (dva uzastopna neuspeha deceniju ranije) na Marakani je vladao optimizam, a najvise ga je sirio tradicionalno uzdrzani Dragan Dzajic, koji je najavio pobedu u Minhenu.

Pogodak Rolanda Volfarta samo je privremeno dao prednost Bavarcima, a upravo ce taj igrac prici vrhu spiska tragicara 14 dana kasnije. Na Olimpijskom stadionu inicijativu pruzima Zvezda. Pred samo poluvreme Prosinecki salje loptu Binicu, slede brzi trk i centarsut na zadnju stativu, gde loptu ceka Darko Pancev 1:1.

Na pocetku drugog poluvremena Efenberg (koji ce na Marakani dugo neutesno plakati dok oko njega jure odusevljeni navijaci) prodaje jednu loptu, Pancev idealno posluzuje Savicevica, koji trci od centra do sesnaesterca, neuhvatljiv za Jirgena Kolera i Auman je nemocan 1:2. Nezapamcenih petnaest hiljada Zvezdinih navijaca na severnoj tribini minhenskog stadiona je u delirijumu.

A to je bio tek pocetak. Četrnaest dana kasnije sve je funkcionisalo u prvom poluvremenu Mihajlovic je iz slobodnog udarca nadmudrio Aumana i Zvezda je stekla dva gola prednosti. Agonija pocinje kada je Augentalerov slobodni udarac prosao Stojanovicu kroz ruke i noge. Noge su se odjednom odsekle, a pet minuta kasnije Manfred Bender pogađa za 1:2. Bajern je izjednacio rezultat, ali nije mislio da stane. U poslednjih pola sata sanse se ređaju pred oba gola, a Zvezdina sudbina visi o koncu jos jedan primljeni gol i za prolazak nasem timu bi trebala dva pogotka.

Sreca tada u potpunosti staje na stranu Zvezde: strelac iz prvog meca Volfart pogađa stativu, a lopta se odbija između dva odlicno postavljena Bajernova igraca. A onda, za istoriju: Jugovic vuce loptu po dijagonali, razmenjuje pasove sa Pancevom, Prosinecki prolazi po levoj strani, vraca Mihajlovicu, na centarsut trapavo startuje Augentaler, Pancev zbunjuje Aumana i nebo se otvorilo, stadion je eksplodirao...
Posted Image
Tada krece operacija Bari. Ljupko Petrovic vodi ekipu u Italiju nedelju dana pre finala da se u miru i tisini spremi za okrsaj sa marsejskim Olimpikom. Zvezda je do tog trenutka dala 18 golova na osam utakmica, francuski prvak ih je postigao 20, pa je stoto finale evropskih takmicenja najavljivano kao napadacki spektakl. Ali, sa trofejom nadomak ruke i Petrovic i Remond Hutals odlucili su se za defanzivu.

Posle 120 minuta igre i samo nekoliko prilika na obe strane odluka je doneta izvođenjem penala. Prosinecki je pogodio mrezu Olmete udarcem desno poluvisoko, a vec u prvoj seriji Stojanovic skokom udesno brani udarac Manuela Amorosa. Ispostavice se da je to odlucilo. Pogađaju redom Binic (isto kao Prosinecki), Bernar Kazoni (odmereno, u desnu malu mrezu), Belodedic (po zemlji, u sm donji levi ugao), Papen (isti pravac, malo vise i snaznije nego Belodedic), Mihajlovic (dole desno, posto je iskopao prilicnu kolicinu zemlje) i Mozer (elegantno u desni ugao).

Priliku za trijumf ima Darko Pancev osvajac Zlatne kopacke gađao je blizu sredini gola, ali je udario snaznu i uhvatio Olmetu u raskoraku, dovoljno za najvecu radost u istoriji kluba. Dvadeset hiljada navijaca na stadionu Sveti Nikola i milioni sirom Srbije i sveta dobilo je najlepsi poklon.

Prica o slavnoj godini ovde nije zavrsena.
Posted Image
Kao sampion kontinenta Crvena zvezda igrala je u Superkupu Evrope i Tojota Interkontinentalnom kupu. Tojota kup se vec decenijama igra na neutralnom terenu u Japanu, ali u to vreme evropski Superkup igrao se u dva meca. Međutim, zbog rata koji je vec poceo u Hrvatskoj sa Mancester Junajtedom je igrana samo jedna utakmica, 19. novembra na Old Trafordu. Iako je Zvezda u potpunosti nadigrala stare sportske prijatelje i pobednike Kupa kupova, iako je Dejan Savicevic blistao na "Teatru snova", jedini gol dao je Brajan MekKler.

Priliku da godinu okonca drugim međunarodnim trofejom Zvezda je potrazila u Tokiju, gde joj je rival cileanski Kolo Kolo, sampion Juzne Amerike. Na klupi ekipe iz Santjaga je Mirko Jozic, pod cijim rukovodstvom je Jugoslavija bila omladinski prvak sveta, a Prosinecki najbolji na planeti u svom uzrastu. Ali Robi je, bas kao i Stojanovic, Marovic, Sabanadzovic i Binic, napustio ekipu odmah po osvajanju titiule prvaka Evrope.
Priliku da se proslavi dobio je najmlađi prvotimac naseg kluba Vladimir Jugovic. Njegova dva pogotka i briljantna igra na celom terenu doneli su mu nagradu u vidu Tojote, rezervisanu za najboljeg igraca utakmice. Treci gol u velikoj pobedi 3:0 dao je Darko Pancev, a Zvezda je od finisa prvog dela igrala sa igracem manje zbog iskljucenja Savicevica.

Sedmog decembra 1991. godine Zvezda je ostvarila sve sto jedan fudbalski klub moze da ostvari: bila je sampion Evrope i sveta. Sa ove distance malo je verovatno da ce ijedan klub sa istoka Evrope to ostvariti u buducnosti. Opet, to nije delovalo verovatno ni deset godina pre Barija.
Prica o slavnoj godini ovde nije zavrsena.
Posted Image

Edited by Aca, 12 November 2008 - 04:54 AM.

Posted Image


#4 Aca

Aca

    Extra AR forumas/ica

  • Moderator
  • 8,432 posts
  • Gender:Male
  • Location:Arandjelovac

Posted 12 November 2008 - 05:03 AM

Igraci 2008/09

2   Nikola Lazetic
4 Dragomir Vukobratovic
5 Nikola Trajkovic
6 Dejan Jakovic
7 Nenad Milijas
8 Ognjen Koroman
9 Edgar da Silva
10 Igor Burzanovic
11 Ivan Trickovski
12 Sasa Radivojevic
14 Nenad Tomovic
16 Nino Pekaric
17 Cleverson Gabriel Cleo
18 Grzegorz Bronowicki
19 Branimir Subasic
20 Marjan Markovic
21 Ibrahima Gueye
22 Sasa Stamenkovic
23 Slavko Perovic
24 Pavle Ninkov
25 Marko Blazic
26 Boban Maksimovic
28 Vukasin Devic
29 Ibrahim Som
30 Nemanja Nikolic
32 Vladimir Bogdanovic
33 Boban Bajkovic
42 Nikola Mijailovic
55 Nikola Petkovic

Posted Image


Strucni stab

Pomocni trener   -   Aleksandar Kristic
Pomocni trener - Sinisa Gogic
Trener golmana - Srđan Maksimovic
Kondicioni trener - Mihajlo Bata Radulovic
Tehnicki sekretar - Vojislav Lalatovic

Doktor - Dejan Puric
Fizioterapeut - Miso Bukumirovic
Fizioterapeut - Goran Zuvic
Fizioterapeut - Ivan Popovic

Ekonom - Stojan Milanovic
Ekonom - Dragan Milanovic
Trener-Čedomir Janevski


Edited by Aca, 12 November 2008 - 05:09 AM.

Posted Image


#5 Hasan Salihamidzic

Hasan Salihamidzic

    DEAD MEMBER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 1,890 posts
  • Gender:Not Telling

Posted 12 November 2008 - 01:08 PM

mislim da sam i ja zavoleo zvezdu posle ovoga..
Fotografija   FOLLOW THE REAPER
FRoX ForevA..

#6 silverrush

silverrush

    Jelly For The Babies

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 3,392 posts
  • Gender:Male
  • Location:Beograd
  • Interests:Music, Basketball

Posted 12 November 2008 - 01:16 PM

View PostHasan Salihamidzic, on Nov 12 2008, 01:08 PM, said:

mislim da sam i ja zavoleo zvezdu posle ovoga..

kazem ja......
take it easy....it's all right...my eyes are open but im lazy to stay...lazy to go...let's get together on the floor :)

#7 Hasan Salihamidzic

Hasan Salihamidzic

    DEAD MEMBER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 1,890 posts
  • Gender:Not Telling

Posted 12 November 2008 - 01:27 PM

View PostAca, on Nov 12 2008, 05:37 AM, said:

Istorija kluba od 1945 pa do danas
Prva titula izborena je na spektakularan nacin. Tri kola pre kraja zagrebacki Dinamo imao je pet bodova više u ligi, u kojoj je pobeda donosila dva boda. Ipak, Zagrepcani su zatim poraženi od Sarajeva, pa je Zvezda dobila međusobni duel rivala za titulu i u poslednje kolo ušla sa minusom od jednog boda. BSK je sa Dinamom odigrao 2:2, a odluka je pala dan kasnije, 4. novembra, u utakmici sa Partizanom. Veciti rival je ranije te sezone dobio derbi ubedljivo (6:1), ali je Zvezda ovog puta stigla do potrebnih 2:0 i zahvaljujuci boljem.. a? :huh:
:ag: hahahahahahahahahahahahahahaha, ko?
ovi grobari kompleksasi, moraju da se jave uvek...

Edited by Hasan Salihamidzic, 12 November 2008 - 01:27 PM.

Fotografija   FOLLOW THE REAPER
FRoX ForevA..

#8 CeDiNiCa

CeDiNiCa

    Extra AR forumas/ica

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 5,414 posts
  • Gender:Female
  • Location:DEDINJE-AR

Posted 12 November 2008 - 01:36 PM

Tema je o Zvezdi a ne o Partizanu.

Edited by Aca, 10 January 2009 - 04:08 PM.

..."Izdrzala sam juce...moci cu,dakle izdrzati i danas. Ne zelim razmisljati o onome sto bi se moglo dogoditi sutra"..

  

Don Huan
"Za mene postoji samo putovanje putevima koji imaju srca. Tuda ja putujem, i jedini dostojan izazov je da se taj put prede sav, do kraja. I tuda putujem, gledaju�i, gledaju�i bez daha."




Visit My Website


#9 silverrush

silverrush

    Jelly For The Babies

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 3,392 posts
  • Gender:Male
  • Location:Beograd
  • Interests:Music, Basketball

Posted 12 November 2008 - 02:02 PM

View PostHasan Salihamidzic, on Nov 12 2008, 01:27 PM, said:

:ag: hahahahahahahahahahahahahahaha, ko?
ovi grobari kompleksasi, moraju da se jave uvek...

mislite o tome...
take it easy....it's all right...my eyes are open but im lazy to stay...lazy to go...let's get together on the floor :)

#10 Black Owi

Black Owi

    Extra AR forumas/ica

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 1,285 posts
  • Gender:Male

Posted 12 November 2008 - 02:06 PM

DOBRO ZNAJ DA UVEK TU SAM JA, DOBRO ZNAJ DA NECU NIKADA, DA TE OSTAVIM, DA TE ZABORAVIM, DOBRO ZNAJ DA UVEK TU SAM JA!!!

Posted Image


KrIpToNiT gOwNa CrEw

ELITE KrIpToNiT Owi                      

Clik if you have a balls!!!


Ajmo kriptoniti pevajte u glas,
legendarni Frox jedan je od nas!!!


Pravda za Frox-a!

#11 Hasan Salihamidzic

Hasan Salihamidzic

    DEAD MEMBER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 1,890 posts
  • Gender:Not Telling

Posted 12 November 2008 - 02:26 PM

sova nikad ne spava.. cak ni kad jede..
Fotografija   FOLLOW THE REAPER
FRoX ForevA..

#12 CeDiNiCa

CeDiNiCa

    Extra AR forumas/ica

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 5,414 posts
  • Gender:Female
  • Location:DEDINJE-AR

Posted 12 November 2008 - 02:53 PM

..I sta bi sa "zvezdom"..gde su komentari..?!.....:D

..."Izdrzala sam juce...moci cu,dakle izdrzati i danas. Ne zelim razmisljati o onome sto bi se moglo dogoditi sutra"..

  

Don Huan
"Za mene postoji samo putovanje putevima koji imaju srca. Tuda ja putujem, i jedini dostojan izazov je da se taj put prede sav, do kraja. I tuda putujem, gledaju�i, gledaju�i bez daha."




Visit My Website


#13 Aca

Aca

    Extra AR forumas/ica

  • Moderator
  • 8,432 posts
  • Gender:Male
  • Location:Arandjelovac

Posted 12 November 2008 - 04:57 PM

Ajde da vidimo vas grobare otvorite temu o Partizanu i okacite istoriju pa ce te da vidite koliko ste jadni ibedni niste ni stadion imali dok vam tito nije poklonio "stadion Jugoslovenske Narodne Armije  :lol: " a o igrackom kadru da ne pricam, da li vi grobari znate kako je partizan dolazio do igraca u vreme Rajka Mitica???

Posted Image


#14 silverrush

silverrush

    Jelly For The Babies

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 3,392 posts
  • Gender:Male
  • Location:Beograd
  • Interests:Music, Basketball

Posted 12 November 2008 - 05:43 PM

@aca

Iskuliraj sa prozivanjem grobara....nije ovo tema za to!Samo ce preci u bespotreban offtopic! ;)
take it easy....it's all right...my eyes are open but im lazy to stay...lazy to go...let's get together on the floor :)

#15 Hasan Salihamidzic

Hasan Salihamidzic

    DEAD MEMBER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 1,890 posts
  • Gender:Not Telling

Posted 12 November 2008 - 06:08 PM

View PostAca, on Nov 12 2008, 05:57 PM, said:

Ajde da vidimo vas grobare otvorite temu o Partizanu i okacite istoriju pa ce te da vidite koliko ste jadni ibedni niste ni stadion imali dok vam tito nije poklonio "stadion Jugoslovenske Narodne Armije  :lol: " a o igrackom kadru da ne pricam, da li vi grobari znate kako je partizan dolazio do igraca u vreme Rajka Mitica???
izem ti temu u kojoj pricas sam sa sobom..  :huh:
Fotografija   FOLLOW THE REAPER
FRoX ForevA..

#16 Aca

Aca

    Extra AR forumas/ica

  • Moderator
  • 8,432 posts
  • Gender:Male
  • Location:Arandjelovac

Posted 12 November 2008 - 06:41 PM

ZVEZDINE ZVEZDE



Rajko Mitic

Posted Image


Rajko Mitic je rođen 6.septembra 1922.god. u Dolu kraj Bele Palanke.

Igrao je za Kosutnjak (1937-1938), zatim za BSK (1938-1944), da bi u Crvenoj zvezdi (1945-1958) postao uzor i zvanicno prva legenda, odnosno prva zvezda kluba.U dresu Crvene zvezde odigrao je 572 meca, od toga 231 prvenstveni i 39 u nacionalnom kupu i postigao ukupno 262 gola.

Dres reprezentacije nosio je 59 puta i postigao 32 gola. Uspesan kao sef strucnog staba Crvene zvezde punih sest godina, bio je jos uspesniji u ulozi saveznog kapitena, vodeci reprezentaciju 34 puta. Jos kao aktivan fudbaler, s pocetka pedesetih, bio je komentator Sporta i kasnije, dugi niz godina, sve do penzionisanja, ugledni hronicar revijalnog nedeljnika Tempo.

Kada je 1983. penzionisan posvetio se aktivno volonterskom radu u Crvenoj zvezdi, gde je dugo bio clan najuzeg rukovodstva i u dva mandata potpredsednik Skupstine kluba. Danas je aktivan i u Savetu veterana, zajedno sa asovima iz svoje i kasnijih generacija Crvene zvezde.

Bio je veliki as Crvene zvezde, fudbaler i dzentlmen u kopackama, postovan i voljen u celoj zemlji. Njegova popularnost s pocetka pedesetih prerasla je u legendu i prevazisla vreme u kome je igrao. Bio je slavljen kao nezaboravni kapiten Crvene zvezde i jedan od dirgenata i najboljih strelaca reprezentacije kojoj je punu deceniju davao poseban pecat.

Veliki protivnik nesportske igre i nekorektne borbe, nikad nije povukao protivnika za dres, niti mu podmetnuo nogu. Fudbalski teren za Rajka Mitica nikad nije predstavljao nadmetanje u snazi, vec prostor za igru i demonstraciju vestine. Jednostavno: voleo je fudbal, prenoseci ljubav i fer - plej na svoje drugove, na protivnike i navijace svih boja.

Crvena zvezda i reprezentacija su, po atraktivnosti i majstorstvu imali, u mnogo cemu, i boljih fudbalera, ali Rajko Mitic bio je jedan postovan i neponovljiv zbog izuzetnih ljudskih i sportskih vrlina.

Poceo je da igra fudbal na livadama Kosutnjaka, u maju 1938. postao clan juniorskog tima tada sampionskog BSK-a, da bi dve godine kasnije, u mecu protiv Viteza, debitovao za prvi tim na mestu centarfora. Debitant je postigao pet golova! Drugi svetski rat je zaustavio njegov fudbalski razvoj, da bi 1944, zajedno sa Predragom Djajicem i Jovanom Jezerkicem, nastavio da igra za inzenjerijsku brigadu ciji je borac bio. Kada je 4 marta 1945. osnovana Crvena zvezda, Rajko Mitic je ubrzo postao kapiten tima i crveno-beli dres ponosno nosio 14 prvenstvenih sezona.

Kao kapiten i istinski vođa tima osvojio je pet titula prvaka (1951,1953, 1956,1957. i 1959) i cetiri trofeja u nacionalnom kupu (1948,1949,1950. i 1958). Najradije se seca prve titule prvaka, osvojene u dramaticnom finisu, kada je prvoplasirani Dinamo u poslednja tri kola popustio i dozvolio Crvenoj zvezdi da trijumfuje zahvaljujuci boljem kolicniku 0,018 golova! Veliku dragocenost predstavlja u karijeri Rajka Mitica, prema sopstvenoj oceni, i tri puta uzastopno osvajanje nacionalnog kupa.

Prakticno nikad nije izostao sa terena, izuzev 1947.god. kada je posle operacije meniskusa morao na rehabilitaciju. Čuvajuci druge, Rajko Mitic je cuvao i sebe, cak i u najtezim okrsajima. Zvanicno je 29.novembra 1958.god. prestao da igra, posle finalnog meca za kup, koji je Crvena zvezda ubedljivo dobila /4:0/, u 36. zivotnoj, ispracen ovacijama sa Topciderskog brda.

Kao kapiten, najcesce se seca dve svoje odluke koje su podelile fudbalsku javnost. Prvi put, kada je zbog nedolicnog ponasanja poslao u svlacionicu svog najboljeg prijatatelja Branka Stankovica. I, drugi put, 7.aprila 1957, kada je u Splitu u mecu protiv Hajduka povukao ceo tim sa terena, posto je baceni kamen s tribina pogodio u glavu Boru Kostica.

U 71.minutu tog inkrimisanog meca, rezultat je glasio 1:1. Disciplinski sud FSJ je kaznio sve fudbalere Crvene zvezde /izuzev Beare i Kostica/ sa po mesec dana zabrane igranja, ali se klub nije zalio i Rajko Mitic je u najpozitivnijem smislu delovao na sokiranu fudbalsku javnost.

Debitovao je za reprezentaciju 9.maja 1946. u Pragu, kada su Jugosloveni nadigrali Čehoslovake ( 2:0 ) i odmah postigao gol. Do kraja reprezentativne karijere bio je strelac 32 pogodka.Noseci drenacionalnog tima, tri puta je postigao het-trik, i to 1950. protiv Danaca (5:1), 1952.god. protiv Indusa (10:1) i 1953. protiv Velsana (5:2) u Beogradu. Često je govorio, ni danas ne propusta da podseti, da mu je najdrazi gol u reprezentaciji onaj protiv Engleza /1:0/ u Beogradu 1954, mozda i zato sto je stigao u poslednjim minutima igre i bio gol odluke.

Ucestvovao je na dva olimpijska turnira -1948. u Londonu 1952. u Helsinkiju. Oba puta je osvojio srebrnu medalju. Bio je kapiten nezaboravnog, legendarnog olimpijskog tima iz 1952./Beara, Stankovic, Crnkovic, Čajkovski, Horvat, Boskov, Ognjanov, Mitic, Vukas, Bobek, Zebec/. Posle dva dramaticna meca protiv SSSR, u onom drugom Rajko Mitic je postigao prvi gol i otvorio put znacajnoj pobedi 3:1, u vreme Informbiroa i napada Staljinovog rezima na nasu zemlju.

Ucestvavao je i na dva Svetska sampionata, 1950. u Brazilu i 1954. u Svajcarskoj, ali mu nijedan nije ostao u prijatnoj uspomeni. Pred mec protiv Brazila na Marakani u Riju, izlazeci na teren podzemnim hodnikom naglo je podigao glavu na stepenistu i temenom udario u gvozdeni poklopac! Usled velike rasekotine i krvarenja, morao je da zatrazi lekarsku pomoc i pojavio se na terenu tek u drugom poluvremenu.

Gol Ademira u 3.minutu nije ni video. Tada nije bilo zamene fudbalera, nas tim je hendikepiran pretrpeo poraz (2:0), ali se do kraja casno i ravnopravno nosio s Brazilcima.

Jubilarani 50.mec u reprezentaciji proslavio je na Svetskom sampionatu 1954. u Svajcarskoj, u duelu protiv Nemaca (kasnije prvaka sveta), koji je nesrecno izgubljen (0:2), iako je protivnik bio nadigran. Poslednji mec za reprezentaciju odigrao je 29.septembra 1957. u Bukurestu, protiv Rumuna (1:1) , kao centarfor koji je u tom trenutku bio star 35 godina i 27 dana.

Sef strucnog staba Crvene zvezde bio je od 1960. do 1966., kada je postao clan selektorske komisije FSJ. Zatim je, kao savezni kapiten, vodio reprezentaciju 34 puta, od 23.aprila 1967. do 18. novembra 1970.god. Najveci uspeh kao selektor postigao je u Italiji 1968, kada je nasa reprezentacija, predvođena Draganom Dzajicem, osvojila srebrnu medalju, jer je Svajcarac Gotfrid Dinst zlatnu poklonio domacinima!


Dragoslav Sekularac

Posted Image


Dragoslav Sekularac je rođen 30.novembra 1937.god. u Stipu.

Sekularac je prvotimac Crvene zvezde postao 6.marta 1955. i crveno-beli dres nosio do 5.juna 1966. U Crvenoj zvezdi je odigrao jukupno 375 meceva, od toga 156 prvenstvenih i postigao je 119 golova.

Godinu dana proveo je u Karlsrueu, da bi se potom vratio u Beograd i, zajedno sa Milosem Milutinovicem, igrao jednu sezonu za OFK Beograd. Pred kraj 1969.god. ponovo je presao granicu, igrao za Santa Fe i Milionarios iz Bogote, odnosno iz Kalija. Igracku karijeru je zavrsio na malom fudbalu u americkom Dalasu.

U A reprezentaciji je debitovao 30.septembra 1956., u mecu protiv Čehoslovacke (1:2) u Beogradu, poslednji, 41.mec za plave odigrao je 1.juna 1966.god. protiv Bugarske (0:2), takođe u Beogradu.Pripremajuci se za trenerski poziv, vodio je mlade selekcije Crvene zvezde, zatim Mladenovac i mnogo kasnije Obilic. U međuvremenu, bio je trener u Australiji i Gvatemali, ali najveci uspeh kao trener ostvario je sa prvim timom Crvene zvezde. Sezone 1989/90 uspeo je da osvoji duplu krunu titulu i kup. Ta njegova ekipa bila je preteca buducih evropskih i svetskih prvaka.

Niko pre i posle njega nije posedovao tako ogromnu strast za loptom. Po talentu i odanosti fudbalu, Dragoslav Sekularac je jednostavno bio predodređen da dosegne visoku klasu i postane as svetskog formata. Ambiciozan i zaqubljen u fudbal, bio je i nepopravljivi optimist. Kao decak, koji je tek zakoracio u juniorski tim Crvene zvezde, pred Misom Pavicem je smogao hrabrosti da glasno istakne:Danas postoje samo trojica velikih fudbalera. To su Di Stefano, Puskas i Sekularac!

Kad ga je Dimitrije Milojevic, legendarni Čika Mitke, nekadasnji fudbaler BASK-a, trener i stamparski radnik Politike, primetio u dvoristu Druge muske gimnazije, odmah mu je bilo jasno da taj vragolan sa krivim nogama osim sjajne tehnike ima smisao za igru koju vodi imagincija i najmanje racionalnost.Veliki lovac na talente odmah ga je odveo u Crvenu zvezdu, ali je u klubu svog zivota, sticajem raznih, cak i paradoksalnih okolnosti (neki strucnjaci su mu se smejali!?), stekao pravo građanstva tek iz treceg pokusaja.

Rođen u Stipu 30.novembra 1937, Dragoslav Sekularac je osnovnu skolu, cetiri razreda gimnazije, kao i metereolosku skolu ucio u Beogradu. Međutim, za skolu nije mario, jer je fudbal postao njegova glavna preokupacija, zivotna opsesija, krajnji cilj. Statisticki podaci nisu mu preterano naklonjeni, sto samo potvrđuje opsti utisak da je Dragoslav Sekularac dao manje nego sto je mogao ili, sto je blize istini, neki događaji su ga sprecili da u karijeri dostigne najvise visine.

Incident koji je u jesen 1962. imao sa arbitrom Pavlom Tumbasom (osamario ga usred prepunog Čaira u mecu Radnicki Crvena zvezda) udaljio ga je iz fudbala godinu i po dana, zapravo mnogo duze, jer se nalazio na vrhuncu karijere. Zatim je povredio kicmu i kao diskopaticar otisao u osrednji nemacki Karlsrue, gde nije bio ni senka istinskog junaka sa Svetskog sampionata 1962. u Čileu.Nije bolje prosao ni u kolumbijskom Santa Feu iz Bogote, ali se nije predavao: nastavio je nastavio je da igra mali fudbal u SAD, jer mu je veliko fudbalsko ime otvaralo sva vrata. Zasto je, na zalost, prekretnicu u njegovoj igrackoj karijeri ucinio bas incident u Nisu?

Dragoslav Sekularac se vratio sa Svetskog sampionata 1962. u Čileu kao veliki junak i moralni pobednik. Za sve objektivne, on je bio prvi as svetskog sampionata, ali su tu pocast podelili Brazilci Garinca i Amarildo, jer je njihova reprezentacija osvojila titulu. Po povratku u zemlju, Juventus je ponudio tada rekordnu sumu za njegovu fudbalsku umetnost - 600.000 dolara, ali vodeci politicari zemlje nisu dozvolili da napusti Crvenu zvezdu i armiju klupskih navijaca.Nesto je u meni puklo i dogodilo se najgore, govorio je Dragoslav Sekularac u jednom feljtonu u decembru 1962. u Bileci, gde je u Skoli rezervnih oficira sluzio vojni rok.

Pa, ipak, ostaje kao neoboriva istina da popularnot i ostvarenja Dragoslava Sekularca na terenu stoje u obrnutoj proporciji. Nije li to dokaz da je u njegovoj igri i licnosti bilo neke magije? Posedovao je virtouznu tehniku, sjajan pregled igre i majstorstvo koje se ne moze kopirati.Kad je prvi put sutnuo loptu, zarekao se da nece biti epizodista. Patio jekadnije bio centralna licnost meca, posebno u derbijima protiv Partizana. Njegovo unutrasnje bice nosilo je cudan spoj narcisoidnosti i napadne ambicije: uvek je zeleo da utice na igru i odlucuje na terenu.

Za majstorstvo Dragoslava Sekularca, koji je ponekad usled licnog isticanja, zanemarivao interese tima, vezana su najveca navijacka ushicenja. Bio je fudbaler bravura, vica, duha, maste. Iznosio je na pazar sve sto je mogao i imao. Kad je otisao iz Crvene zvezde, mnogi su prestali da posecuju stadione. Bio je ljubimac i idol masa,jer je sa loptom bio carobno nadmocan. Istrazivaci govore i pisu da bi Dragoslav Sekularac i u danasnjem fudbalu, na sve manjem prostoru, ponovo bio sjajan. Njegov mit i danas traje, obozavaju ga cak i oni koji ga nikad nisu gledali, ali su pazljivo slusali kako je igrao.Dao je niz nezaboravnih partija, ali u secanju, posebno, ostaju istorijskih 5:0 protiv Engleza u Beogradu, koje je zgromio zajedno s Milosem Milutinovicem i Todorom Veselinovicem.

Danas je u svetu malo fudbalera takve lucidnosti, kakvu je posedovao Dragoslav Sekularac. Vrcavost njegovog duha u igri uznosila je publiku u najvise sfere radosti. Navijaci su obozavali njegove licne prestave, kada je, na trenutke, zaustavljao i igru tima.

Sa Crvenom zvezdom je osvojio pet titula prvaka (1956,1957,1959,1960. i 1964) i jedan trofej u nacionalnom kupu /1959/, kada je bio tvorac pobede nad Partizanom u finalu. Za A reprezentaciju je odigrao 41 mec, premalo za njegovunesporno svetsku klasu, uz podsecanje da je debitovao s nepunih 18 godina i do debija Mitra Mrkele u Sofiji drzao taj rekord. Ucestvovao je na Olimpijskom turniru 1956.god. u Melburnu i na Svetskim sampionatima 1958. u Svedskoj i 1962. u Čileu.

Dragoslav Sekularac je sve u igrackoj karijeri postigao brzo i lako. Imao je 17 godina kada ga je Misa Pavic uveo u prvi tim Crvene zvezde. Godinu dana kasnije, nije odoleo ni Aleksandar Tirnanic. Jedan vesti komentator je tada dobro primetio: Ja sam stavio prst na obarac, ukoliko Tirnanic ne postavi mladog Sekularca u nacionalni tim.

Sve je to Dragoslav Sekularac. I mnogo vise od recenog i napisanog: jedna neobicna sudbina asa koji je fudbal pretvarao u umetnost.


Dragan Dzajic

Posted Image


Dragan Dzajic je rođen 30. maja 1946.god. na Ubu.

Za prvi tim Crvene zvezde debitovao je 6. maja 1963. i odigrao rekordnih 590 meceva, postigao 287 golova (od toga 305 prvenstvenih meceva i 113 golova). Sa Crvenom zvezdom je kao fudbaler i kapiten (od 6.avgusta 1966) osvojio je pet titula prvaka 1964, 1968, 1969, 1970. i 1973 i cetiri trofeja u Kupu 1964, 1968, 1970 i 1971.

Dzajic je, dakle, kao fudbaler osvojio tri duple krune, sto je takođe rekord vredan paznje. U evropskim kupovima je odigrao 32 meca i postigao devet golova, od kojih je nezaboravan onaj protiv Ujpesta 1971. u Beogradu, koji je usao u antologiju najlepsih golova u Kupu evropskih sampiona. Dve sezone (1975 i 1976) proveo je u Bastiji, gde je za francuskog prvoligasa odigrao 80 meceva, vratio se u Beograd i u Crvenu zvezdu, ciji je dres poslednji put nosio 28. maja 1978. u Mostaru.

Dragan Dzajic je u nacionalnom A-timu debitovao 17. juna 1964.u Beogradu, u mecu protiv Rumunije (1:2) i igrao (ukupno 85 puta) sve do 16.septembra 1979, kada se rastao s reprezentativnim dresom u prijateljskom mecu protiv Argentine (4:2) na nasoj Marakani. Izuzetno cenjen i popularan, Dzajic je 1979. prihvatio ulogu tehnickog direktora kluba sa kojih je postigao (Bari i Tokio 1991) najvece uspehe u istoriji Crvene zvezde. Prvi mandat predsednika Crvene zvezde, u tesim finansijskim uslovima i sa neadekvatinim igrackim kadrom, okoncao je sa dve titule prvaka i dva trofeja u kupu, da bi pre godinu i po dana ponovo, gotovo aklamacijom, prihvatio i drugi mandat na funkciji predsednika. Kao igrac ucestvovao je na Svetskom sampionatu 1974. u Nemackoj i na dva Kupa evropskih nacija 1968. u Italiji (najzasluzniji za srebrnu medalju) i 1976. u Jugoslaviji.

Vitak, sa dugim korakom, elegentan u svakom pokretu, neshvatljivo hitar i sa filigranskom tehnikom driblinga i udaraca, Dragan Dzajic je, iako izrazit levak bio kompletan fudbaler najveceg svetskog formata. Znao je majstorski da se u punom trku pred protivnikom za trenutak zanjise, da ga saceka da stane na pogresnu nogu i da, ostavljajuci ga bespomocnim, projuri prema golu.

Tada bi sutirao ili, sto je cesce cinio, majstorski centrirao, unoseci ocajnicki strah u odbranu protivnika. Bio je poznat i po neuporedivim slobodnim udarcima koje je cesto pretvarao u golove. Pobeđivao je i najbolje golmane sveta.To je, u najkracem , vizit karta naseg zvanicno najboljeg fudbalera svihvremena, bez obzira sto je UEFA trazila najboljeg samo u proteklih pola stoleca.

Dragan Dzajic je 5.juna 1968. u Firenci, u mecu protiv nadobudnih Engleza koje je predvodio Bobi Mur, na neki nacin potvrdio da fudbal moze da bude i umetnost. Tada je u trku prevario direktnog cuvara Vilsona, u sesnaestercu spustio na kolena tesko savladivog kapitena Mura i onda, na sebi svojstven nacin, prevario Benksa koji je, nepomican i unezveren, video loptu tek kada se nasla u mrezi, tamo gde se spajaju precka i stativa.

Mozda samo zbog tog gola i direktne pobede nad Englezima u polufinalu Kupa evropskih nacija, Dragan Dzajic je zasluzio tradicionalnu Zlatnu loptu pariskog Frans fudbala. Ona je zahvaljujuci pristrasnoj glasackoj masini pripala Dzordzu Bestu, jer je, toboze, Mancester junajted 1968. pobedio u Kupu evropskih sampiona, i to je bio najimpresivniji događaj godine!? Za takvu odluku, legendarani Nemac Franc Bekenbauer je rekao da je nepravedna, drska i sramotna.

Izuzetno talentovan, mali Firi sa Uba je vec u petnaestoj zivotnoj postao clan Crvene zvezde, jer je prethodno sjajno igrao na jednom turniru u Valjevu i lovci iz velikih klubova su ga odmah zapazili.

Kada je stigao do prve selekcije juniora, samo sest meseci kasnije prebacen je u prvi tim. Dr Aleksandar Obradovic mu je ukazao sansu 6.maja 1963, kada je, i sam silno iznenađen, debitovao u mecu protiv titogradske Buducnosti s nepunih 17 godina. Vec u narednoj 1963/64 sezoni osvojio je prvu sampionsku titulu i, ne zadugo, postao predvodnik novog talasa sjajne generacije koja je tri puta uzastopno (1968, 1969. i 1970) osvajala titulu najboljih u konkurenciji velike cetvorke.

Dragan Dzajic je umeo i uvek imao snage da uzburka duhove na terenu. Bio je centralna licnost stotina i stotina zvanicnih meceva, junak broj 1 kad je najpotrebnije. U trenucima nadahnuca bio je nezadrziv. Čak i kad bi delovao indisponirano, smogao je snage da razgali navijace preciznim i za protivnicke golmane ubitacnim centarsutevima. Skroman po prirodi i samosvojan, znao je da nosi teret slave. Na terenu nikoga nije ostavljao ravnodusnim. Međutim, njegovo ponasanje izvan terena takođe je bilo fascinantno. Malo je fudbalera koji su kao on, zahvaljujuci ocu Kristivoju i majci Vidosavi, svoje domace vaspitanje pokazivali na tako lep, prikladan i nenametljiv nacin.

Stjepan Bobek je, odusevljen Dzajicem, uvek isticao da je bio bolji od svih i da je zasluzeno, pune dve i po decenije, nosio oreol reprezentativnog rekordera. Igrao je dva puta za svetsku selekciju (Rio 1968. i Pariz 1969.) i cetiri puta za evropsku (Lisabon 1970, Moksva 1972, Hamburg i Bazel (1973).

Mozda mu najvise godi priznanje Mađara Florijana Alberta koji je, po povratku iz Rija 1968, izjavio: Igrali smo vrlo dobro Amansio, Overat, Bekenbauer, Marzolini i ja, ali smo u necemu ostali duzni Brazilcima. Jedini, međutim, koji je Brazilce potpuno osvojio bio je Jugosloven Dzajic. Svi mi bili smo nekako statisti i u njegovoj senci

Izuzetno brz, snazan i odlican dribler, do perfekcije je doveo centarsut kojim je u Zvezdinom dresu najvise proslavio Vojina Lazarevica, kasnije Zorana Filipovica i Dusana Savica.Dugo je trajao, doziveo niz spektakularnih meceva i bio neobicno cenjen u svetu.

Mogao je da nastavi karijeru u mocnom i trofejnom Real Madridu, Spanci su ga uporno jurili, ali nije i otisao na Samarten . O toj epizodi nerado govori, kao sto se sa prijatnim uzdahom seca Bastije i dve godine provedene na Korzici, s namerom da se sto pre vrati u svoju Crvenu zvezdu.

Da prica o sportskoj karijeri naseg najistaknutijeg fudbalera ne bude do kraja bajkovita, nezaobilazno je evocirati trenutke kada je kao kapiten u nameri da zastiti saigrace gubio kontrolu, kao u Jeni i onom inkriminisanom mecu protiv Karl Cajsa, zbog cega je kasnije Crvena zvezda, verovatno, izgubila i sansu da se plasira u finale Kupa evropskih sampiona. Irski sudija Dzon Karpenter je dobro znao da Dragan Dzajic nije kriv za incident, ali je uspeo da ga isprovocira i iskljuci. Nije mogao da igra protiv Panatinaikosa u Beogradu i Atini, jer je drasticno kaznjen, zbog cega je najvise ispastala Crvena zvezda.

U celini gledano, najsnazniji utisak je da je sudbina Draganu Dzajicu, ne samo kroz igracku karijeru, odredila trijumf. Postao je dobitnik, jer je bio fudbaler ogromnih mogucnosti i ostvarenja. Posedovao je i nesto mnogo bitnije: fluid kojim je zracio i dejstvovao na navijace.Bio je super as koji to nikad nije ispoljavao, iako su i laici znali da uglavnom, na terenu i oko njega, sve zavisi od Dragana Dzajica.Bio je svestan da na terenu pusta neke skrivene opruge u sebi i kao magicnim stapicem uklanja protivnike, upucuje stravicne centarsuteve i, ne retko, direktno ugrozava gol cak i udarcima iz kornera.

Kada je debitovo u A reprezentaciji 17.juna 1964., verovatno nije slutio da ce zlatni, jubilarni 50.mec odigrati 9.maja 1971. i da ce samo godinu dana kasnije 11.oktobra 1972, u Londonu (bilo je 1:1 protiv Engleza) srusiti dotadasnji rekord Branka Zebeca. Dakle, za samo osam godina jedinstven podvig i nacionalni rekord!

Igrajuci bezmalo dve decenije za Crvenu zvezdu, Dragan Dzajic je postavio nekoliko rekorda koje je tesko dostici i oboriti. Kao sto je tesko i pomisliti da neko, kao aktivan fudbaler, moze da osvoji toliki broj titula prvaka i trofeja u nacionalnom kupu. Ne racunajuci radosti koje je doziveo u Bariju i Tokiju kao tehnicki direktor, ili u poslednjih nekoliko godina kao autoritativni predsednik kluba.

Jedan i jedinstven je Dragan Dzajic. Zato s pravom, i toliko dugo, traje u fudbalu.


Vladimir Petrovic - Pizon

Posted Image


Vladimir Petrovic je rođen 1.jula 1955.godine u Beogradu.

Vise puta bio je proglasavan za najboljeg fudbalera SFRJ i prvog sportistu Beograda. Posle Hajduka sa Liona, gde je poceo da sutira loptu, nastavio je u Crvenoj zvezdi kao pionir, junior i prvotimac, pune tri godine i kapiten trofejne generacije.

Za Crvenu zvezdu je debitovao 19. jula 1972, u mecu Letnje lige sampiona protiv splitskog Hajduka (3:1) i do 12.decembra 1982. odigrao ukupno 497 meceva (od toga 258 prvenstvenih) i postigao 117 golova. Sa Crvenom zvezdom je osvojio cetiri titule prvaka (1973,1977,1980 i 1981) i jedan trofej u nacionalnom kupu (1982).

Za A-reprezentaciju je debitovao protiv Mađara (1:1), u Beogradu 26.septembra 1973.Odigrao je ukupno 34 meca, poslednji protiv Norvezana (1:3), u Oslu 13.oktobra 1982. Ucestvovao je na Svetskom sampionatu 1974. u Nemackoj i 1982. u Spaniji.

Fudbalsku karijeru je nastavio kao trener mladih selekcija Crvene zvezde. Osvojio je sa svojim klubom nacionalni kup (1996), zatim bio trener niskog Radnickog, prethodno i novobeogradskog Radnickog. Jedan je od strucnjaka koji je otkrio i usavrsavao Dejana Stankovica. Radio je izvesno vreme u Minsku. Sa nasom mladom reprezentacijom osvojio je srebrnu medalju (finalni mec protiv Italijana u Oberhauzenu), na Evropskom sampionatu 2004. u Nemackoj.

Ako postoji velika fudbalska zvezda koja je, na neki cudan nacin, zaklonjena zavesom cutanja, onda je to, zacelo, Vladimir Petrovic, dugi niz godina prvi as Crvene zvezde i visestruki standardni reprezentativac koji, na zalost, kao ni Dragoslav Sekularac (kakve li nepravde!) nije proslavio zlatni jubilej (50 meceva) u nacionalnom timu. Vazio je za jednog od najinteligentnijih fudbalera u poratnoj istoriji. Njegov pregled terena, tehnicka lakoca u igri protkana filigranskim potezima, prefinjeni dribling, visoka imaginacija i majstorstvo u preciznom i pravovremenom proigravanju mogu biti savrsena građa za fudbalske udzbenike. Uz sve to, nije bio impregniran od instikta za gol.

I danas je Vladimir Petrovic inkarnacija fudbalera koji misli. Za njega je,svojevremno, Splicanin Frane Matosic rekao da poseduje fudbalsku inteligenciju kakvu nemaju ni mnogi takmicarski uspesniji nasi i svetski asovi. To je rekao covek poznat po tvrdoj reci, koji tesko cedi komplimente, jer je imao visoke kriterijume.

Igrao je za srca i uzbuđenja navijaca Crvene zvezde. Sve sto je na terenu dolazilo od velemajstora lopte, sto Vladimir Petrovic uistinu jeste bio, dovođeno je do ciste perfekcije. Imao je samo dve slabe tacke: nije bio brz i nije imao snaznu fizicku konstituciju. Kod njega je sve bilo u tehnickoj virtuoznosti i briljantnom umu.Nalazio je resenja koja niko na tribinama nije video. Kasnije su takve vrline posedovali Dragan Stojkovic i Dejan Savicevic.

Bilo je u njemu, kao velikom fudbaleru, i nekog vidljivog nezadovoljstva i neke licne gorcine. Svi se dobro secaju vremena kad Izvrsni odbor FSJ krajem 1982. nije dozvolio Vladimiru Petrovicu, na insistiranje predsednika Tomasa Tomasevica, da pređe u londonski Arsenal za transfer koji mu je garantovao u to vreme fascinantnih 750.000 funti. Englezi su zeleli takvog fudbalera, koji bi oplemenio igru tima sa Hajberija. Arsenal nije zalio novac. Nisu pomogle ni razne intervencije, pa je Vladimir Petrovic morao da saceka jos sest mesci i zadovolji cvrste propise FSJ. Kada se, ipak, obreo u Arsenalu, cena je drasticno pala: za sest meseci igranja u dresu Arsenala dobio je samo 50.000 funti

Pola godine u Arsenalu: cetvrta zvezda Crvene zvezde je podsecala na tuznog coveka. Fudbaleri Arsenala su ga obozavali, ali nisu shvatili njegovu igru idubinske lopte, koje je pretvarao u precizne projektile. Brzo su se rastali i Vladimir Petrovic prvo presao u Pariz, zatim u belgijski Antverpen, gde je igrao dve i po godine....Međutim, predigra sumorne drame sa odlaskom u Arsenal, dogodila se u Saragosi, za vreme Svetskog sampionata 1982...

Reprezentativcima je jos u Beogradu obecano da ce dobiti premije u devizama (slican slucaj dogodio se i 1974. u Frankfurtu, kada nije ispunjeno obecanje). Tako je stvoreno veliko nezadovoljstvo među fudbalerima, pa generacija Vladimira Petrovica, Velimira Zajeca i Safeta Susica nije uspela ne samo zahvaljujuci pristrasnom danskom arbitru Sorensenu u Valensiji. Činjenica je, međutim, da je Vladimir Petrovic u dresu Crvene zvezde i nacionalnog tima dugi niz godina ocaravao i uzbuđivao navijace na svim stadionima.

Na Svetskom sampionatu 1974. u Nemackoj bio je najmlađi clan reprezentacije, ali je, prema licnom kazivanju, verovao da ce biti barjaktar u svojoj generaciji kroz tri ili pet godina.

To se i dogodilo. Kapiten Crvene zvezde bio je pune tri godine, kapiten reprezentacije samo cetiri puta, ali se mnogo cesce pamte majstorske partije. Bio je inspirator pobede (2:1) nad Urugvajcima 1980. u Sarajevu, direktno je odveo reprezentaciju na Svetski sampionat 1982, jer je u decembru prethodne bio prvi heroj pobede (2:1) nad Grcima u Atini.

Za Crvenu zvezdu je odigrao 497 meceva (od toga 258 prvenstvenih), ali je ostao zapamcen po briljantinim partijama u 1980, kada je proglasen zvanicno za ubedljivo najboljeg fudbalera SFRJ u toj sezoni.

Danas je Vladimir Pizon Petrovic strucnjak cije se delo postuje i uvazava. Tvrdi se da on, kao trener, ima posebno culo, zna da gleda igru na svoj nacin, da vidi cak i nesto nevidljivo za obicne smrtnike. Pekao je zanat u Crvenoj zvezdi, u nekoliko nasih klubova, radio u Belorusiji i jednostavno demantovao sve one fudbalske filozofe koji tvrde da veliki fudbaler, po nepisanom pravilu, ne postaje i veliki trener.

To je put onog vizljastog decaka koji je karijeru fudbalera zapoceo u dresu tada nizerazrednog Hajduka sa Liona 1967, da bi dres pionirskog tima Crvene zvezde zvanicno obukao prvi put 9.juna 1969. Bio je 17 puta juniorski i tri puta clan mlade nacionalne selekcije, ali je sigurno, u tome ce se svi sloziti, zasluzio znatno vise od 43 meca u A-reprezentaciji.

Poseban pecat u njegovoj neponovljivoj igrackoj karijeri ostavio je drugi finalni mec u Kupu UEFA, odigran 23.maja 1979.god. u Diseldorfu, protiv Borusije iz Menhengladbaha (0:1) , koja je u svojim redovima imala Linena, Fogsta, sjajnog Danca Simonsena, ali i onog famoznog dvanaestog, italijanskog arbitra, Paola Mikelotija. Generacija Stojanovica, Jovanovica, Jovina, Muslina, Miletovica, Jurisica, Blagojevica, Savica, Sestica, Milosavljevica i svakako Petrovica nije ostvarila veliki cilj, ali je promovisala ideju trenera Branka Stankovica i u prvi plan istakla asove kakvi su Vladimir Petrovic i drugari iz njegove generacije. Ponovo je bio veliki i najbolji. Ljudi iz londonskog Arsenala tada su poceli da ga prate.


Dragan Stojkovic - Piksi

Posted Image


Dragan Stojkovic je rođen 3.marta 1965.godine u Pasipoljani, nadomak Nisa. Igracku karijeru je zapoceo u Radnickom iz Nisa, nastavio u Crvenoj zvezdi, zatim igrao dve godine za Olimpik iz Marselja i sest meseci za Veronu, da bi cak osam godina nastupao za Nagoju, u vreme progresa japanskog fudbala.

U reprezentaciji je debitovao 12. novembra 1983. u Zagrebu protiv Francuza (0:0), a poslednji put igrao je protiv Slovenaca (1:1) u Beogradu 14.marta 2001. Bio je to njegov 84.mec za reprezentaciju, za koju je postigao 17 golova. U Crvenoj zvezdi je između 1986. i 1990.god. odigrao 219 meceva/od toga 128 prvenstvenih/ i postigao 89 golova.

Sa Crvenom zvezdom je osvojio dve titule drzavnog prvaka, 1988. i 1990.godine, i u obe takmicarske sezone bio najbolji pojedinac, u konkurenciji Prosineckog, Mrkele, Musemica, Sabanadzovica, Lukica, Binica, odnosno Najdoskog, Prosineckog, Jurica, Panceva, Savicevica, Jugovica, Belodedica.

U martu 2005.god. ulazi u cetvrtu godinu mandata predsednika Fudbalskog saveza SCG, kao covek koji je, licnim poznanstvima i sarmom, ali zahvaljujuci igrackom autoritetu osvojio znacajne pozicije u UEFA I FIFA za nas fudbal. Trenutno je i clan Tehnicke komisije FIFA.

Moze se o fudbalerima svetske klase pisati na razne nacine i s razlicitim motivima, da pisac ili novinar, svejedno, uvek bude ekskluzivan i taj koji ce prvi otkriti nesto novo. Tako je s Peleom, Krojfom, Di Stefanom, Puskasem, Bekenbauerom, Platinijem, Čarltonom, tako je i u nasem fudbalu bilo sa Miticem, Bobekom, Sekularcem, Galicem, Kosticem, posebno sa onim najboljim i u mnogo cemu nedostiznim Draganom Dzajicem.

U slucaju Dragana Piksija Stojkovica, međutim, poenta je jedna: bio je mlad covek sa igrackom biografijom nekog naseg Stenlija Metjusa! Takav igracki zanos jos iz pelena nije nosio u sebi ni velicanstveni Brazilac Pele. Nekoliko pitanja zavređuju posebnu paznju

Zar je mogucno da neko sa dve i po godine pocne da trci za krpenjacom, makar i nesigurnim nogama? Zar je mogucno da neko samo posle tri treninga i bez duzeprovere bude registrovan za jak prvoligaski klub? Zar je moguce da neko samo posle stotinak minuta provedenih u nacionalnom samionatu bude proglasen za fudbalskog genija?! Zar je moguce da neko posle samo 425 minuta igranja u vecim ili manjim gradovima, svejedno, bude pozvan u nacionalni tim sa uverenjem da se Evropskom sampionatu 1984.god. moze pojaviti i u startnom sastavu? Zar je moguce, najzad da neko samo posle dve godine provedene u velikom klubu, kakav je zacelo Crvena zvezda, postane ne samo kapiten, vec i ziva legenda koju ce iskreno prihvatiti i njegovi prethodnici?

Sve je to Dragan-Piksi Stojkovic postigao za nekoliko godina, bez obzira sto za fudbal, i sa fudbalom, prakticno zivi od rođenja. Poceo je karijeru u niskom Radnickom, zvezdane trenutke doziveo u Crvenoj zvezdi, epizodne trenutke iz Marselja i Verone zeleo bi, sigurno, da sto pre zaboravi, da bi najzad, punih osam godina bio simbol fudbalske Nagoje i uzor Japancima kako se postaje i ponasa istinski as.

Piksijev dolazak u Beograd sigurno je jedna od najlepsih java Crvene zvezde. Posle Bore Kostica bio je tek novi stranac, koji igrom daje pecat celom timu i postaje autor događaja na terenu. U crveno belom dresu startovao je i nastupao sa takvom elegancijom i sigurnoscu, da je to zbunjivalo navijace, narocito one najbucnije sa severa, koji zele da budu i selektori.

Mladic iz Pasi poljane kraj Nisa odmah je sve impresionirao.On je od prvog dana igrao na nacin koji je Crvena zvezda negovala od 4.marta 1945.-eminentna vestina, tehnicka perfekcija, lucidnost i kreacija ali u Draganu Piksiju Stojkovicu bi, ne retko, sevnuo i golgeterski bljesak. Sve je on to imao i zato se tako brzo uselio u srca navijaca. Jednostavno, pripadao je plemenitoj lozi graditelja igre u Crvenoj zvezdi: postao je naslednik Mitica i Takaca, Dzajica i Palfija.

Bilo mu je dovoljno samo cetiri godine, provedene u Crvenoj zvezdi, pa da postane zvanicno peta zvezda i legenda naseg najtrofejnijeg kluba. Niko do tada, ali ni do sada, nije igrao tako kratko, a ostao tako dugo upamcen po majstorstvu i dejstvu na terenu, bez obzira da li je rec o drugarima iz tima, protivnicima na terenu, navijacima na stadionu i kraj tv i radio aparata. Dragan Piksi Stojkovic je, jednostavno, bio ziva kosnica maste, duha, vica, vestine, tehnike, smisla za igru i osecaja za gol. U toj visegodisnjoj mrezi fudbalskih zbivanja u klubu i reprezentaciji, gotovo redovno bio je tezisna tacka,sve se okretalo i najvise zavisilo od njega!

Na Evropskom sampionatu 1984.u mecu protiv Francuza u Sent Etjenu/junak veceri bio je sa tri pogotka Misel Platini/, dosadasnji reprezentativci su bezali iz sesnaesterca i okretali glavu. Lopti je prisao najmlađi, Dragan Piksi Stojkovic, i stavio je na belu tacku.Nosen nekom cudnom sigurnoscu, pun mladalacke vatre, zaleteo se, dobro pogledao protivnickog golmana i lopta se u zakoprcala u gornjem levom uglu.U tom trenutku, dobili smo fudbalera koji ce dostici sjaj i slavu svetskog asa.


Bio je sjajan i na Svetskom sampionatu 1990. u Italiji. I danas se na spicama mnogih svetskih tv-kanala vrte njegovi golovi protiv Spanaca u Veroni. Na tom finalnom turniru bio je jedna od najvecih zvezda. Na zalost, teza povreda ce ga udaljiti od lopte u najboljim igrackim godina, i to u vreme kad je iz Crvene zvezde presao u Olimpik. Zaboravice brzo i Marselj i Veronu, sve nevolje, sumnje i ponizenja koja je doziveo posle /ne/uspelih operacija u Minhenu i Briselu.

Inteligentno odmeravajuci svoje moci,ostavio je Evropu i odlucio se za daleki Japan, odnosno Nagoju u kojoj ce osam godina demonstrirati vrhunski fudbal. Nije se mirio da u 25.zivotnoj postane igracki penizoner.

Dragan Piksi Stojkovic je jaka licnost. Zato i nije cudo sto su ga selektori, pre svih Santrac, pozivali pod zastavu i bez provere.Znali su da je sa kapitenom lakse i da ce on biti njihov najbolji saradnik. Uvek na rizicnom putu Nis Beograd Marselj Verona Nagoja, Dragan Stojkovic je znao sta hoce u svakom trenutku, i vise od toga, sta nece. Navijaci posebno cene njegovo izgaranje na terenu. Svetski as, unosio je u igru fanatizam, zanos, hrabrost, prkos.

Edited by Aca, 12 November 2008 - 06:44 PM.

Posted Image


#17 goga81

goga81

    Stalni posetilac

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 332 posts
  • Gender:Male

Posted 12 November 2008 - 06:46 PM

http://www.balkanoma...d-dopingom.html
Jos jedna Zvezdina zvezda.Poslusaj do kraj vaseg deliju sa severa.
Penal je zivot ostalo su sitnice

#18 Aca

Aca

    Extra AR forumas/ica

  • Moderator
  • 8,432 posts
  • Gender:Male
  • Location:Arandjelovac

Posted 12 November 2008 - 08:14 PM

NASI PRIJATELJI
pravoslavna braca


Posted Image


1986. godine Crvena Zvezda je igrala sa Panatinaikosom u glavnom gradu Grcke, a na utakmici se pojavila i grupa Olimpijakosovih navijaca koja je dosla da upozna Delije. Tada je ostvaren prvi kontakt. Grci nam u prvom periodu pomazu oko nabavke navijackih rekvizita, a Delije su im povremeno odlazile u posetu.
Kada je 1992. godine doslo do novog susreta sa Panatinaikosom, oni su u Atini doneli transparent sa natpisom "Good luck Red Star - GATE 7". To je izazvalo erupciju negodovanja navijaca "zelenih". Nasi navijaci su otpozdravili skandiranjem "Olimpijakos, Olimpijakos" sto je domace navijace jos vise razljutilo. Nakon ukidanja sankcija 1994. godine, prva međunarodna utakmica koju je Zvezda odigrala bila je bas protiv Olimpijakosa na Marakani, i uoci tog prijateljskog meca Delije su iznele ogromni transparnt "Welcome Orthodox brothers", da bi 1995. godina na prijateljskom susretu u Atini oni uzvratili na isti nacin.
Često se na nasem i Olimijakosovom stadionu mogu videti obelezja bratskih klubova. Takođe, posete i susreti na evropskim utakmicama nisu retkost. Posete Delija u Torinu protiv Juventusa, u Monaku protiv Monaka, dok su Olimijakosovi posetili nas u Svajcarskoj protiv Jang Bojsa i u Bonu na kosarci, takođe i poseta Delija njihovom derbiju protiv Panatinaikosa 2004. godine.
Sve ovo sto smo napisali samo je deo nase price, price o Delijama, navijacima sa severne tribine. Drugi deo je drugarstvo, posvecenost i odanost, ljubav prema klubu... tj. one vrednosti koje se ne mogu opisati ni recima ni slikama. Svih ovih godina u svakom trenutku, dobrom ili losem, iskreno smo se borili za interese Crvene zvezde. Verujemo da smo zasluzili da i nasa ostvarenja budu deo istorije naseg kluba.

Posted Image


Posted Image


#19 CeDiNiCa

CeDiNiCa

    Extra AR forumas/ica

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 5,414 posts
  • Gender:Female
  • Location:DEDINJE-AR

Posted 12 November 2008 - 08:23 PM

Pricas o nasoj proslosti..Uvek kazem,nije vazno sta je bilo juce,vazno je sta je danas...A danas je ovo:

Hapsenje Dzajica - pipci fudbalske mafije do "Zvezdinog" vrha
BEOGRAD - Pripadnici policije su, u nastavku istrage protiv fudbalske mafije, priveli potpredsednika Fudbalskog saveza Srbije Dragana Dzajica i funkcionere FK "Crvena zvezda" Vladimira Cvetkovica i Milosa Marinkovica, potvrđeno je u MUP-u Srbije. Kako se saznaje, Dzajicu i ostalima izrecena je  mera zadrzavanja u trajanju do 48 sati. Advokat Dragana Dzajica, Sveta Vujacic kaze da je ta akcija "sramota za Srbiju", a sadejstvo u aktivnostima oko hapsenja potvrdilo je i Republicko javno tuzilastvo.

Osim Dzajica, privedeni su i Vladimir Cvetkovic i Milos Marinkovic, a isti izvor navodi da je u toku pretres njihovih stanova.

"Pali" na Drulicevom transferu

Ministarstvo unutrasnjih poslova je saopstilo da su oni osumnjiceni da su izvrsili krivicno delo zloupotreba sluzbenog polozaja i falsifikovanje sluzbene isprave, navedeno je u saopstenju.

Kako se u saopstenju dodaje, policija je, nastavljajuci rad u okviru opsezne akcije na otkrivanju malverzacija u fudbalu, uz konsultaciju sa tuzilastvom, lisila slobode Dzajica, Cvetkovica i Marinkovica, svi iz Beograda.

Njih trojica su osumnjiceni da su od 4. jula 2001. do 15. marta 2002, kao odovorna lica u FK "Crvena zvezda", prilikom realizacije transfera fudbalera Drulica u "Real Saragosu", zakljucili ugovor kojim je predviđeno da beogradskom klubu pripadne 27 miliona maraka na ime obestecenja. "Nakon toga, lazno su prikazali da 18 miliona maraka pripada Drulicu i otvorili devizni racun u Komercijalnoj banci na njegovo ime, a bez njegovog znanja i odobrenja, navedeno je u saopstenju. "Uplatu spanskog kluba, od 6.127.104 evra, prebacili su na racun 'Crvene zvezde', a zatim su, nalozima falsifikovajuci Drulicev potpis, podizali novac u pomenutom iznosu, i tako ostvarili protivpravnu imovinsku korist za sebe, navedeno je u saopstenju

Da li je to  vasa "zvezda"..? Necu dalje da nastavljam..za sada..:)

Edited by CeDiNiCa, 12 November 2008 - 08:25 PM.

..."Izdrzala sam juce...moci cu,dakle izdrzati i danas. Ne zelim razmisljati o onome sto bi se moglo dogoditi sutra"..

  

Don Huan
"Za mene postoji samo putovanje putevima koji imaju srca. Tuda ja putujem, i jedini dostojan izazov je da se taj put prede sav, do kraja. I tuda putujem, gledaju�i, gledaju�i bez daha."




Visit My Website


#20 Aca

Aca

    Extra AR forumas/ica

  • Moderator
  • 8,432 posts
  • Gender:Male
  • Location:Arandjelovac

Posted 12 November 2008 - 08:41 PM

Posted Image DELIJE Posted Image


Od samog osnivanja Sportskog drustva Crvena Zvezda gradio se profil pravog Zvezdasa. Vec 1948. osnovana je sekcija "Članovi - prijatelji" koja je brojala 120 upisanih. Zvezda je sebi privukla i intelektualce i bivse trgovce, ali i mangupe i ubrzo je postala simbol beogradskog duha. Za razliku od pedesetih i sezdesetih godina, kad je tribine Marakane krasila tek po neka zastava, sedamdesete su donele nove navijacke trendove - zastave su se nosile masovno, pojavljuju se prvi transparenti, salovi, kape... Redovnije se putuje na gostovanja i u zemlji i u inostranstvu, najverniji pocinju međusobno da se druze i danima kada nije bilo utakmica i tada polako pocinje da se stvara jezgro najvatrenijih Zvezdinih fanova.
Pocetak osamdesetih doneo je Severu nesto zaista novo - zabranjeno je unosenje na tribine zastava na koplju, ali se povecao broj ljudi koji su nosili salove, sve je vise bilo transparenata i navijacke pesme su bile sve raznovrsnije i melodicnije. Ipak, prava revolucija dogodila se 1986. - tada su osnovani Ultras i Red Devils - dve grupe koje ce uz godinu dana kasnije nastale Zulu Warriors predstavljati jezgro i avangardu na Severu i u celoj bivsoj Jugoslaviji.
Crvena Zvezda je tokom svog postojanja stekla oreol jednog od stubova srpstva tako da su utakmice sa klubovima iz ostalih republika uvek bile pune naboja i tenzija. Vise od 200 Zvezdinih navijaca je 1986. bilo prisutno na gostovanju atinskom Panatinaikosu, a transparent Ultras je bilo nemoguce ne primetiti.
Tada je i rođeno jedino pravo prijateljstvo između Delija i navijaca Olimpijakosa. Ove prijateljske veze temelje se na slicnosti klubova - oba kluba su iz glavnih gradova, najtrofejniji su u svojim zemljama, nose crveno-bele boje, poticu iz pravoslavne sredine.
1988. je godina ekspanzije - osnovan je veliki broj novih grupa, kupljeni su prvi bubnjevi, sve se vise upotrebljava pirotehnika, sve vise ljudi putuje na gostovanja, u vecem broju se pojavljuju i navijaci Zvezde iz unutrasnjosti. U prolece 1988. uspostavljeni su prvi ozbiljniji kontakti sa Upravom kluba i od tada je pocela saradnja ciji je prvi konkretan oblik predstavljao odlazak 2 autobusa navijaca na legendarno gostovanje u Milano. Tada je na stadionu San Siro bilo prisutno oko 1.000 Zvezdasa, a bubnjevi, baklje i veliki transparenti prvi put su prezentovani u inostranstvu.
Organizacija severne tribine bila je sve bolja i bolja ali je među vođama razlicitih grupa vladala opsta konstatacija da snaga i potencijal nisu dovoljno iskorisceni. Zelja za ujedinjenjem u jednu veliku i pravu organizaciju bila je sve jaca.
Na inicijativu Ultrasa svim znacajnijim navijacima poslato je pismo sa pozivom na sastanak ujedinjenja gde su obrazlozeni razlozi iz kojih bi bilo mudro i dobro ujediniti se i napraviti konacno pravu stvar: toj ujedinjenoj grupi dati srpsko ime, napraviti rekvizite sa imenom grupe kako se vise ne bi koristili u to vreme popularni strani salovi i kape, izgraditi ozbiljniji odnos sa Upravom, povezati se sa Zvezdasima iz unutrasnjosti.. Sastanak je odrzan na Bozic 1989. godine, prisustvovao je veliki broj navijaca, a iz mnostva predloga izdvojio se jedan - tog dana su rođene Delije! Odmah se prionulo na posao, tacno se znalo ko je zaduzen za pravljenje salova, nalepnica, majica, ko za sastanke sa Upravom, ko za kontakte sa navijacima van Beograda, ko za propagandni rad. Sastanci su odrzavani svakog cetvrtka na stadionu - tu su se ucile nove pesme, novi navijaci primani su u Delije, raspravljalo se o aktuelnim pitanjima i pravljeni su planovi za naredne utakmice. Prva veca utakmica na kojoj su Delije imale svoju prezentaciju bio je prolecni derbi 1989. Iz dana u dan organizacija navijaca postaje sve bolja. U to vreme bilo je normalno da kada se podudaraju termini nekih vaznih kosarkaskih i fudbalskih utakmica i na jednim i na drugim bude veliki broj Delija. Na stadionu, između severne i istocne tribine zavrsena je prostorija za navijace, putovalo se redovno na sva gostovanja, pravljeni su spektakli na svakoj vaznoj utakmici, proradio je i marketing Delija.
U jesenjoj sezoni 1989/1990. odrađena su i tri impesivna međunarodna gostovanja u Istanbulu, Viljnusu i Kelnu, a svaka utakmica u domacem prvenstvu donosila je nesto novo od strane Delija. Iz tog perioda datira i prijateljstvo sa podgorickim Varvarima, koje je istini za volju postojalo samo u narednih godinu dana.
Dana 13. maja 1990. doslo je do zestokih navijackih sukoba u Zagrebu između Delija i navijaca Dinama. Neredi su poceli rano ujutro s pojavom prvih grupa Zvezdinih navijaca u Zagrebu.
Poznato je da su Delije oduvek bili snaga koja se dozivljavala kao glas naroda, a onovremeni opsti porast nacionalizma posebno se odrazio na strujanja unutar ove ogromne grupacije. S druge strane, uz dinamovce su se nasli i navijaci drugih hrvatskih klubova, ali ni oni nisu bili dovoljni da savladaju Delije.
Opsta antikomunisticka histerija nije zaobisla ni Zvezdine navijace. Delije, kao mnogobrojnu omladinu sa velikom energijom, pojedine politicke partije pokusale su da stave pod svoj uticaj a poremeceni odnosi sa Upravom nakon maksimirskih desavanja i razliciti politicki nazori i opredeljenja bile su preokupacije Severa u tim danima slutnje. Sa prvim pobedama u Kupu evropskih sampiona u sezoni kad je Zvezda dosegla svoj vrhunac, na Sever je pocela da se vraca toliko potrebna sloga. Osnovana je i Agencija Delije koja je vodila racuna o obezbeđivanju svih potrebnih rekvizita, pravljenju sto bolje atmosfere i organizacije, a otvorena je i prodavnica suvenira na severoistocnoj kapiji Marakane.
U pohodu na titulu sampiona Evrope Delije su masovno gostovale u Cirihu, Glazgovu, Drezdenu, Minhenu i Bariju. Na utakmici protiv Bajerna na kojoj se odlucivalo ko ce u finale Kupa sampiona napravljena je nezaboravna atmosfera - crveni i beli baloni preko celog severa, stotine zastava i barjaka, neprestano navijanje, baklje oko celog stadiona ini za jednog Zvezdinog navijaca nije bilo vece srece nego kada se crveno-bela reka preselila sa tribina na teren da proslavi pobedu.
Na istorijski mec sa prvakom Francuske, Olimpikom iz Marseja, na kome je Crvena zvezda postala evropski sampion putovalo je skoro 20.000 navijaca - avionima, brodovima, autobusima, vozovima...
Na stadionu Sveti Nikola vladao je urnebes - hiljade papirica i rolni, baloni, baklje, barjaci, ogromna (27h50 metara) srpska zastava. Pesma nije utihnula do poslednjeg sudijskog zvizduka a veselje je trajalo danima, kako u Bariju tako i u mnogim gradovima sirom bivse drzave!
Trijumfom u Bariju Delije su, kao i njihov voljeni klub, dostigle svoj vrhunac i od tog trenutka lagano idu silaznom putanjom. Pored izvesne zasicenosti, koja se i moze razumeti u takvim okolnostima, svojevrsnom padu doprinela je i tadasnja politicka situacija. U pomoc srpskom narodu leta 1991. krenule su i Delije veliki broj momaka iz prve ekipe uzeo je ucesce u ratu, uglavnom u Srpskoj dobrovoljackoj gardi ali su pojedine Delije, u zavisnosti od svojih politickih opredeljenja, bili među dobrovoljcima Srpske radikalne stranke, Srpske Garde, Belih orlova... Dosta istaknutih navijaca je svoje zivote polozilo srpstvu, a veliki broj momaka je ranjen. Sever ih nikada nece zaboraviti.
Erozija i propast stare jugoslovenske lige, rat i teski zivotni uslovi smanjili su opstenarodno interesovanje za sport. Međutim, Delije niposto nisu prestale da postoje, ne odstupajuci od svojih nacela. Doslo je u međuvremenu do smene generacija na Severu, ali je taj proces, u pogledu privrzenosti Zvezdi prosao sasvim neosetno.
Naredne sezone Zvezda je odlukom UEFA bila prinuđena da iz bezbednosnih razloga sve svoje utakmice u Kupu sampiona i kao domacin igra u inostranstvu. Prve dve utakmice, sa Portdaunom i Apolonom odigrane su u Segedinu, ali su pokazale da iako se ne igra u Srbiji to ne mora biti pogubno za nas tim.
Te jeseni realizovana su i dva fantasticna gostovanja - u Mancesteru i enovi. Englezi kao da nisu verovali da je 70 ljudi autobusom iz jedne zemlje zahvacene ratom putovalo 3 dana kako bi gledali svoj voljeni tim. U Italiji, Delije su se predstavile sa bubnjevima, dvadesetak barjaka, pirotehnikom i velikom parolom na italijanskom jeziku. Na transparentu je pisalo "Rat, beda, zatvorene granice - ali ipak smodosli. Delije". Tajac je ubrzo zamenjen aplauzom celog stadiona.
U sezoni 1991-92. putovalo se i na finale interkontinentalnog kupa u Japan - kad je nas tim i zvanicno postao najbolji na svetu , u Atinu (gde se Delijama pridruzila i veca grupa navijaca Olimpijakosa), Budimpestu, Brisel...
Nastupajuce utakmice, u prolece 1992. Zvezda je igrala kao domacin u Sofiji; prvo s Panatinaikosom, a kasnije sa italijanskom Sampdorijom. Na utakmici sa Italijanima Delije su jos jednom pokazale svoju vitalnost i neunistivost. Iz zemlje je doslo preko 20.000 navijaca, sto je među Delijama apsolutni rekord kada je rec o utakmicama igranim van granica Jugoslavije. Stotine autobusa slilo se u prestonicu Bugarske, a na stadionu freneticno navijanje bilo je upotpunjeno pirotehnikom i koreografijom srpske zastave napravljene od crvenih balona, plavih traka i belih kartona. Nazalost, tu utakmicu Zvezda je izgubila i nije uspela da se kvalifikuje za jos jedno finale Kupa sampiona koje se te godine igralo na londonskom Vembliju. Poslednjeg dana maja 1992. međunarodna zajednica uvela je sankcije nasoj zemlji. Za Delije je to bio jasan signal da duze vreme nece biti u prilici da se susrecu s inostranim klubovima.
Bilo kako bilo zivot je tekao dalje - stasavala je mlada generacija, a s obzirom na to da je ime Delija postalo sinonim za svakog navijaca Zvezde, najvatreniji, kako bi se razlikovali od drugih, pocinju da revitalizuju manje navijacke organizacije. Reorganizovana je grupa Ultras, a od novih grupa sastavljenih od mlađe generacije isticali su se Ultras Fontana, Ultra Boys, Ultra Brigate...
Sva navijacka strast u tom mutnom vremenu izolacije bila je usmerena na vecite derbije, bilo da se radi o fudbalu ili o drugim sportovima. Putovalo se bez razlike na sva gostovanja: Kikinda, Becej, Kula, Pljevlja, Subotica, Podgorica, Niksic...
Tadasnju udarnu ekipu Severa cinili su mladi momci i iako malobrojni dostojno su reprezentovali crveno-bele boje. Upravo tada, u takvom vremenu, Zvezdasi su pokazali jednu od odlika koja prati samo najvece poklonike fudbala: oni lako, puna srca, pronalaze motiv za pravo, zestoko bodrenje svojih pulena i na onim, ne mnogo bitnim, utakmicama. Uprkos katastrofalnoj ekonomskoj situaciji najverniji uspevaju da iznađu resenja i organizuju za svaki "veciti derbi" autenticnu atmosferu odrzavajuci tako neunistivi duh Severa.
Sankcije nisu sprecile Zvezdine navijace da pokazu Evropi kako i dalje postoje. Maja 1994. na finalnu utakmicu Kupa sampiona u Atini, između Milana i Barselone, otputovao je jedan autobus Delija. Tesko je opisati izbezumljena lica italijanskih, spanskih i grckih navijaca kada su na centralnom atinskom trgu Omonija ugledali pedeset Delija i zaculi njihovu pesmu. Na stadionu, Delije su obelezile svoje prisustvo transparentima i bakljama, a zajedno sa njima u sektoru su bili i stari prijatelji, navijaci Olimpijakosa.
Sezone 1994-95. Crvena zvezda je osvojila duplu krunu. Te godine Delije su odradile svoje najmasovnije domace gostovanje kada je u Novi Sad otislo iz Beograda nekoliko hiljada navijaca. Vrhunac sezone, u svakom pogledu, sportskom i navijackom, bio je 100. veciti derbi.
Na Marakani je bilo preko 80.000 ljudi, Delije su jos jednom pokazale svoju organizacionu moc, sloznost i snagu... Nosena navijacima Zvezda je pobedila 2:1 i postala sampion.
Inace bila je ovo poslednja utakmica sa velikim kapacitetom Marakane, vec sledece sezone sever je obelezen brojevima stolica, a par godina kasnije postavljene su i stolice. Kapacitet severne tribine sveden je na 14.000 mesta, a samog stadiona Crvene Zvezde na 54.000 mesta.
Prijateljska utakmica između Crvene z vezde i Olimpijakosa u novembru 1994. najavila je povratak Zvezde na evropsku scenu. Bila je to prva međunarodna utakmica na Marakani nakon one cuvene sa Bajernom aprila 1991. Braca i prijatelji iz Grcke na Marakani su docekani parolom "Welcome Orthodox brothers ". Oni su istom porukom uzvratili par meseci kasnije kada je Zvezda gostovala u Atini. Sportske sankcije Saveta bezbednosti su i zvanicno ukinute, u tom trenutku Crvena Zvezda je kao sampion drzave ucestvovala u kvalifikacijama za Kup UEFA. Protivnik je bio svajacarski Ksamaks. U Beogradu je Zvezda izgubila 1:0, a Sever je skandirao protiv aktuelnog rezima Slobodana Milosevica.
Zbog problema sa vizama na revans u Nojsatel putovalo je tek 10 Delija iz Beograda.
Narednih godina nastaviljeno je ucesce u evropskim kupovima. Oktobra 1995. prvi put posle sankcija navijaci Zvezde organizovano odlaze na inostrano gostovanje - jedan autobus navijaca pratio je rukometase na gostvanje u mađarski grad er. Delije su u to vreme intenzivno bodrile rukometni klub. Pamte se gostovanja u Zrenjaninu, Backoj Palanci, Kacu, Apatinu, Vrbasu, Sapcu, Nisu, Leskovcu, Baru, a pojedinacno se islo i na utakmice Kupa Kupova koje je nas tim igrao u Karvini (Česka) i Lucernu (Svajcarska). Na utakmicama koje je Zvezda kao domacin igrala u hali Pionir pravljene su atmosfere do tada nezabelezene na rukometnim mecevima. Međutim, Uprava nije radila u interesu kluba i doslo je do razilazenja s navijacima, pa je na utakmici polufinala Kupa pobednika kupova protiv spanske Teke istaknuta parola "A sad uprava nek navija" i nije se navijalo prvih nekoliko minuta. Narednih sezona protest Delija nastavljen je radikalnijim metodama, a najpre totalnim bojkotom navijanja na rukometnim utakmicama.
Sezona 1996-97. svakako ce ostati zapamcena po mnogo cemu. Crvena zvezda je u Evropi ostvarila znacajan rezultat, sto je u mnogome doprinelo buđenju severne tribine i aktiviranju Delija u gotovo svim segmentima navijanja. U prvom kolu protiv skotskog Hartsa na severnoj tribini pojavila se parola Zvezda je zivot Ostalo su sitnice, parola koja ce ubrzo postati vodeci slogan Delija koji i dan danas traje. U sledecem kolu eliminisan je nemacki Kajzerslautern. Iako je u Nemacku iz Srbije stiglo tek nekih 100 navijaca, uz vise
hiljada Delija iz dijaspore stvoren je ambijent koji u mnogome podseca na neke ranije uspesne godine. U Beogradu, na Marakani urađena je koreografija sa crvenim i belim kartonima. Od te utakmice vise nijedna znacajna evropska utakmica nece proci a da oci publike ne budu uprte u severnu tribinu u iscekivanju novog spektakla.
Naredni protivnik bila je Barselona, Zvezda je eliminisana, a Barselona je kasnije osvojila Kup pobednika kupova. Na poslednjem nivou Nou Kampa pesma 1.500 Delija nije prestajala od pocetka pa do kraja utakmice. Rezultat 3:1 nije bas davao sanse za revans. Uprkos tome Marakana je bila popunjena do poslednjeg mesta, ali sigurno je da je na stadionu bilo daleko vise ljudi nego sto kapacitet dozvoljava. Spektakl za pamcenje, ambijent koji je mnogima i dalje u srcu kao najveci i najlepsi. Urađena je koreografija oko citavog stadiona. Na jugu su bili crveni i beli kartoni, na istoku srpska trobojka od kartona, na zapadu panorama Beograda od kartona, dok je na severu bio crveno-beli mozaik od kartona, balona, najlona, pom-pomova...
Zvezda je povela 1:0. Erupcija odusevljenja trajala je veoma kratko jer je vec u sledecem napadu
Barselona izjednacila, sto je bio kraj nadanja za prolazak u naredni krug. Dobri rezultati u Evropi odrazili su se i na domace prvenstvo. Ljudi su ponovo poceli da dolaze na stadion. Na Marakani protiv Vojvodine bilo je 30.000 ljudi, protiv Rada skoro 20.000...
Mnogo toga urađeno je i u samoj organizaciji navijaca. Momci okupljeni oko grupe Ultras i dalje predstavljaju vodecu grupu, Ultra Boys polako stasavaju. Ultra Brigate se reorganizuju, a do sredine devedesetih afirmisale su se i mnoge nove navijacke grupe: Heroes (1994), Red Boys (1995), Kenjaj (1996) North Army, Lunatics ... Na gostovanja se krenulo masovnije i brojnost grupa je rasla. Prave se i koreografije na gostovanjima i "manjim utakmicama" crvene i bele trake i veliki barjaci uz baklje i raznobojne dimove (JNA, Lucani, Novi Sad, Zrenjanin...).
Tih godina pokrenut je i fanzin Pune tribine ludih navijaca. Iako su izasla samo tri broja, taj casopis je imao velikog udela u edukovanju sireg kruga Zvezdinih pristalica.
Kraj 1996. i pocetak 1997. obelezen je masovnim protestima protiv tadasnjeg rezima.
Pored toga sto su mnoge Delije aktivno ucestvovale, slogan sa severne tribine "Ajmo, ajde svi u napad" postao je zastitni znak opstenarodnog bunta.
U to vreme pokrenuto je i pitanje navijanja za reprezentaciju Jugoslavije. Stav najvatrenijih navijaca Crvene Zvezde olicen je u sloganu "Zvezda Srbija nikad Jugoslavija". Smatralo se da nema smisla organizovano navijati za drzavnu reprezentaciju dok nosi ime Jugoslavija, stari drzavni grb i nacionalnu himnu " Hej Sloveni".
U prvom kolu Kupa UEFA u sezoni 1997/98. protivnik Zvezde je bio finski Helsinki. Na gostovanje u Finsku otputovalo je 60-ak navijaca koji su nakon ove utakmice bili neopravdano izlozeni pravom medijskom lincu u srpskoj stampi na osnovu laznih izvestaja zluradih novinara koji su izmisljali događaje. Na revans mecu u Beogradu na severnoj tribini napravljena je nacionalna trobojka od crvenih, plavih i belih zastavica uz 4S od najlona. Naredni protivnik bio je belgijski Ekeren. Na Marakani je ponovo urađena koreografija oko citavog stadiona. Na severu i jugu postavljene su crvene i bele najlonske trake, na istoku je crvenim i belim kartonima bilo ispisano Zvezda, a na zapadu Srbija. Zbog nemogucnosti dobijanja viza Crvenu Zvezdu je tek nekoliko navijaca iz Beograda pratilo na tom gostovanju.
Svih tih godina Delije su redovno bodrile kosarkaski klub i u Pioniru i na mnogim gostovanjima. Crvena zvezda se 1996/97. borila za opstanak u Prvoj ligi, a vec sledece godine igrala znacajnu ulogu u Kupu Radivoja Koraca. Dva autobusa navijaca bodrila su Zvezdu u Atini protiv Peristerija. U finalu ovog takmicenja Zvezda je igrala protiv italijanske ekipe Mes. U Veroni se pojavilo oko 100 Delija, a rasirena je i parola na italijanskom "Kosovo je Srce Srbije". Na revansu u Pioniru stvorena je paklena atmosfera, ali Crvena zvezda je nesrecno izgubila ovu utakmicu.
Delije su na pocetku sezone odradile gostovanja u Potiju (Gruzija) i Volgogradu (Rusija), a tad su postavljene i stolice na severnoj tribini sto je pomoglo za realizaciju novih - daleko slozenijih koreografija. Vec na prvoj znacajnijoj utakmici, septembra 1998. protiv francuskog Meca pripremljena je koreografija sa kartonima tj. na crvenoj podlozi zutim kartonima urađen je natpis "1991" i pehar Kupa sampiona. Bodrena podrskom preko 200 navijaca iz Srbije na revans mecu u Francuskoj Zveda je penalima eliminisala Mec i prosla u naredno kolo.
Naredni protivnik bio je opet francuski klub - Lion. U to vreme, jeseni 1998. vec je bila napeta situacija oko događanja na Kosovu i moguce međunarodne intervencije prema Srbiji. UEFA je odlucila da zbog bezbedonosnih razloga Crvena zvezda mora da bude domacin van Srbije. Odabran je Bukurest. S obzirom na to da vize nisu bile neophodne za put u Rumuniju, specijalnim vozom krenulo je preko 1.000 Delija. Jos mnogo njih doslo je autobusima. I pored znacajne podrske navijaca Zvezda je i u Bukurestu i u Lionu porazena.
Kosarkasi Crvene Zvezde ucestvovali su u Ligi sampiona. Pored sjajne atmosfere u hali Pionir ti kosarkaski mecevi pamte se po jos dva događaja. Najpre to je prvi susret između Crvene zvezde i nekog hrvatskog kluba. Bila je to utakmica protiv Cibone. Na zalost ili na srecu utakmica je igrana bez prisustva publike zbog izgreda u prethodnoj sezoni.
U praznom Pioniru okacene su crveno bele zastave i transparenti, a centralno mesto zauzimala je poruka "Sreca je vasa, a tuga nasa, sto sada nismo tu ! Delije Sever".
Drugi događaj koji treba spomenuti jeste Bozic 1999, utakmica protiv Zalgirisa na kojoj je koreografijom obelezeno 10 godina postojanja Delija.
Sva sportska takmicenja su na prolece 1999. zbog agresije na nasu zemlju bila prekinuta.
Dosta navijaca je uzelo ucesce u odbrani zemlje.
U Kupu Uefa u sezoni 1999/00. Zvezda je kao domacin igrala u Sofiji protiv Monpeljea, a na revans u Francusku nije putovao niko od navijaca zbog nemogucnosti dobijanja viza.
Vec sledeci veciti derbi, oktobra 1999. ostace u najtuznijem secanju svih Zvezdasa.
Raketa ispaljena sa juga ka severu stadiona JNA usmrtila je mladog Zvezdinog navijaca Aleksandra Radovica iz Opova. Aco, Delijo, nek ti je vecna slava!

Posted Image

Te jeseni, realnost Severa je bila prilicno sumorna. Gotovo da nije bilo nikakvih navijackih aktivnosti. Sam pocetak 2000. je obelezen osnivanjem grupe Belgrade Boys koja je ujedinila vise mlađih grupa. Vec od samog pocetka svog delovanja grupa je jasno pocela da postavlja i ostvaruje svoje standarde navijanja, zajednicki dolazak na utakmicu, kompaktan kop na svakoj utakmici, pevanje od prvog do poslednjeg minuta, kvalitetan vizuelan izgled tribine, samoorganizovanost i nezavisno finansiranje. Oni su ucinili da se Sever pokrene u nekom novom smeru, pokazali su da saradnja i međusobno druzenje itekako igraju znacajnu ulogu, sto je tokom vremena postala ideologija cele tribine. Na severu Marakane pevalo se na svakoj utakmici, u velikom broju odlazilo se na gostovanja. Posebno se pamti gostovanje na Karaburmi gde je bilo oko 1.000 ljudi, zatim preko 500 ljudi u Zrenjaninu, i putovanje preko 300 navijaca iz Beograda u Budvu... Svakako u lepom secanju ostaje sam finis prvenstva, utakmice na Marakani protiv Obilica, Napretka i Sartida . Utakmica protiv Obilica ostace zapamcena po upaljenom velikom broju narandzastih dimova. To i ne bi bilo toliko zanimljivo da od prethodnog vecitog derbija (oktobar 1999. ) nije postojala striktna zabrana unosenja i paljenja pirotehnike. Vec nekoliko dana kasnije, u finalu Kupa protiv Napretka, pred vise od 30.000 gledalaca upaljeno je 40-tak baklji. Titula je zvanicno osvojena u predposlednjem kolu pobedom protiv Sartida na Marakani, sever je bio krcat, a na stadionu je bilo preko 40.000 gledalaca.
Krajem jula pocele su i kvalifikacije za Ligu sampiona. Na utakmici protiv Torpeda nakon skandiranja slogana: "Spasi Srbiju i ubij se Slobodane!" policijske snage utrcavaju na sever i napadaju navijace. Delije pruzaju otpor, nastaje opsta tuca. Po prvi put narod je video da policija Slobodana Milosevica nije nepobediva. Na kraju utakmice ispred severa, privedeno je oko 200 ljudi. Ovaj slogan je kasnije skandiran na svim protestima protiv tadasnjeg rezima.
Odlucujucu utakmicu kvalifikacija Crvena Zvezda je igrala protiv Dinama iz Kijeva. Na stadionu u Kijevu oko 200 Delija je bilo zadovoljno neresenim rezultatom (0:0) koji je govorio da je Liga sampiona veoma blizu. Na ovoj utakmici posle duzeg vremena na severu se pojavila velika setalica 45h55 m, sa panoramom Beograda iza koje izlazi sunce tj. Lopta simbol Lige sampiona uz natpis "Zvezda 2000". Utakmica je zavrsena nereseno 1:1, Dinamo Kijev je otisao u Ligu sampiona, a Zvezda je ipak morala da nastavi takmicenje u Kupu UEFA.
Protivnik u ovom takmicenju bio je engleski Lester Siti. Prva utakmica je odigrana u Lesteru gde je Zvezda imala podrsku od oko 1.000 Delija, od kojih je stotinak iz Beograda. Delije su za tu utakmicu priredile i bakljadu, sto je retkost videti u Engleskoj. Zbog narusene bezbednosne situacije u zemlji nakon septembarskih izbora Zvezda je bila primorana da kao domacin igra u Becu. Put Austrije krece oko 200 Delija iz Beograda. Uz pomoc navijaca njih oko 10.000-15.000, Zvezda je otisla u drugi krug takmicenja.
Politicki preokret u jesen te godine doveo je do toga da su sportska desavanja otisla u drugi plan. Na nama nije da pisemo o događajima petog oktobra. Svako od nas bio je tamo jer je to sam hteo, jer je mislio o svojoj buducnosti i buducnosti svoje dece. Tih dana mediji su dosta pisali o ulozi Delija 5. oktobra, iako su Delije uvek govorile da su oni tu bili isto kao i drugi građani Srbije.
Prvi veciti derbi u slobodnoj Srbiji bio je i prvi veciti derbi koji je prekinut i nije nastavljen. Delije su se za ovaj derbi pripremale kao i za svaki drugi - koreografija, vise parola upucene simpatizerima rivala, sakupljen je nikad veci broj otetih zastava... Zbog kompleksne situacije u policiji, na stadionu gotovo i da nije bilo policije. Pocetak utakmice obelezava koreografija, izlazak sunca uz parolu ''Iz ove nase pobede rađa se Sunce slobode''. Posle desetak minuta usledilo je utrcavanje u teren nekolicine ljubitelja fudbala, koji navijaju za Partizan.
Nakon utrcavanja, ka terenu krece daleko veci broj Delija. Ljubitelji fudbala se najpre vracaju na juznu tribinu, a potom bivaju isterani i sa nje. Iako su se ubrzo strasti smirile, a Delije vratile na sever rival nije hteo da nastavi utakmicu. Narednih dana i meseci dosta polemike u medijima je bilo oko ove utakmice, cak su i Delije po prvi put u svojoj dugogodisnjoj istoriji organizovale sopstvenu konferenciju za stampu. Stvari su se polako stisavale, a mi smo docekivali Seltu iz Viga. Posle povoljnog rezultata (1:0) krece avantura autobusima do Atlantskog okeana. I pored povoljnog rezultata na poluvremenu (2:1), izgubili smo (5:3).
U ovoj sezoni ostace upamceno masovno gostovanje u Krusevcu na kome se pojavljuju zastave na dve motke koje do tada nisu bile uobicajne na severnoj tribini.
2001. godina donosi nove koreografije gotovo na svim gostovanjima. Banovo Brdo, Banja Luka, Nis, Karaburma, Smederevo... Bilo je svega balona, traka, zastava na dve motke, barjaka, setalica, svetlucavih najlona, markera...
U ovoj sezoni nas kosarkaski klub se nasao u nezavidnoj situaciji. Delije su osetile potrebu da pomognu klubu koji posrce. Opstanak u ligi je izboren u hali Sportova pred velikim brojem Delija koji su za tu priliku napravili koregorafiju.
Veciti derbi na JNA bila je prva utakmica vecitih rivala na ovom stadionu nakon tragicne smrti Aleksandra Radovica 1999. Severna tribina je bila podeljena na crvene i bele sektore tj. svaki navijac je na sebi imao obucen crveni ili beli marker. Sever je tokom cele utakmice bio "obojen" u crveno bele boje, uz poruku na ogradi "Sever je ceo crveno beo i Radovic Aca njega je deo".
Nova titula je osvojena pobedom u Zelezniku pred oko 3.000 Delija. Titula je proslavljena na Marakani protiv Milicionara pred 10.000 ljudi na severu uz pravi pirotehnicki spektakl - baklje, vulkane i vatromet.
Doslo je novo leto i kvalifikacije za Ligu sampiona. U predkolu Zvezda je igrala sa kiparskim sampionom Omonijom iz Nikozije. I na Kipru je stotinak Delija iz Beograda pruzilo Zvezdi dostojnu podr sku. Na revansu pun sever i odlicno navijanje su pomogli da se prođe u drugi krug. Zreb je hteo da igramo protiv Nemackog Leverkuzena koji je u tom trenutku slovio za jednu od najboljih ekipa na kontinentu. Na Marakani novo ostvarenje Delija. Pri istrcavanju igraca Sever je bio pretvoren u nocno nebo prepuno zvezda, od kojih je samo jedna bila mnogo veca i u kojoj je bio utisnut Zvezdin grb. Uz to je rasirena i parola "Samo jedna je Zvezda". Na revans u u Leverkuzenu oko 2.000 Delija (među kojima 200 iz Beograda) i pored ubedljivog poraza freneticno je navijalo do poslednjeg sudijinog zvizduka, pa i nekih sat vremena posle.
Te sezone evropska turneja je neslavno zavrsena eliminacijom od nepoznatog CSK-a iz Kijeva. Zanimljivo je da je 150 Delija 2 dana putovalo do Kijeva ne znajuci da je utakmica u međuvremenu odlozena zbog događaja 11. septembra u Njujorku.
Vrlo zanimljive su postale utakmice Vojvodine i Zvezde, tradicionalno masovno gostovanje u Novom Sadu postaje pravi navijacki derbi na tribinama, koreografije, prepucavanje parolama, bogata pirotehnika. Tako, recimo, na prvenstvenoj utakmici u Novom Sadu Delije su se pojavile sa dve koreografije, a za polufinale Kupa takođe je urađena koreografija u kojoj je dominirala setalica sa peharom Kupa..
Te sezone Crvena Zvezda je pruzala slabu igru i rezultate van svakog renomea kluba. Ono sto je nerviralo jeste katastrofalan odnos igraca prema dresu, i zalaganje na terernu. I posle par ozbiljnih upozorenja i opomena to se nastavilo. Usledio je upad na trening o kome se tih dana pricalo. Jedino vredno sa fudbalske strane je bilo osvajanje nacionalnog Kupa protiv Sartida na stadionu JNA. Delije iako ne bas raspolozene i za ovu utakmicu ne propustaju da naprave spektakl.
PosleDnja utakmica u toj sezoni iskoriscena je da se iskritikuje rad kluba u tom periodu. Malobrojne Delije su za ovu priliku na sever poneli razne drustvene igre (sah, karte, covece ne ljuti se...), uneli rekete za badminton, lopte ... Na toj utakmici se sve radilo osim sto su se posmatrala desavanja na terenu. I pocetak naredne sezone pocinje opomenom Delija. Na utakmici protiv Kairata u predkolu kvalifikacija za Kup UEFA Delije skandiranjem i parolama daju do znanja igracima i treneru da su nezadovoljni njihovim ophođenjem prema Crvenoj Zvezdi i dresu koji nose. Protest na toj utakmici poceo je u petnaestom minutu, kada prestaje navijanje, uz parolu "Ne zasluzujete navijace kao sto smo mi...", narednih sezdeset minuta svi akteri meca ukljucujuci i trenera su opominjani sto parolama sto skandiranjem. Petnaest minuta pred kraj siri se parola "... Ali ipak je Zvezda iznad svih" i ponovo krece gromoglasno navijanje uz bakljadu.
29. Maja obelezeno je 10 godina od istorijskog uspeha u Bariju, 10 godina od dana kada je Crvena Zvezda postala sampion Evrope. Organizovan je revijalni mec - "Susret Generacija", utakmica danasnje Zvezde protiv legendarnog tima iz 1991. Marakana je bila ispunjena do poslednjeg mesta. Ne pamti se toliko zvezdastva i pozitivne atmosfere. Mnogi mlađi navijaci koji nisu imali prilike da prate Zvezdu ranijih godina, na ovom susretu mogli su da osete koliko je Zvezda zapravo veliki klub i sa koliko ponosa i ljubavi se Zvezda voli. Sve je bilo u duhu spektakla, sever naravno - urađena koreografija predstavljala je teren na kome su se nalazili igraci legendarnog tima iz 1991. uz poruku "Iz slavne proslosti u svetlu buducnost".
U Kupu Uefa 2002. godine u prvom kolu bio je Kjevo iz Verone. Odlicna koreografija na severnoj tribini, setalica 30h30 sa pobednikom, crvene i bele strafte u pozadini i parola "We are the winners tonight" (Veceras smo mi pobednici"). Neresen rezultat 0:0 davao je sanse za prolaz. U Veronu iz Beograda stize preko 200 navijaca, uz navijace iz dijaspore kop je brojao oko 700 ljudi. Odlicno izdanje, kompaktan kop, konstantno navijanje, mali barjaci i zastave na dve motke, upaljenih 50 baklji uz ogradu. Tokom utakmice uz gromoglasno navijanje konstantno je paljena pirotehnika. Pobedom od 2:0 Kijevo je izbacen, a nas naredni protivnik je bio takođe iz Italije - rimski Lacio.
Ovoga puta Italijani ne daju vize, svega desetak navijaca iz Beograda odlazi u Rim. Iako nije bilo beogradske ekipe na tribinama Olimpika Zvezda je imala podrsku od oko 300 navijaca iz dijaspore. Na Olimpiku dobra bakljada i navijanje, najvise zaslugom Zvezdinih navijackih grupa iz dijaspore Ultra Klan i Orthodox Boys. Te grupe su sacinjene iskljucivo od momaka iz Evrope koji kapiraju fazon i spremni su da se ukljuce u sve navijacke aktivnosti severa. Pre svega njihovim radom (fanzin, flajeri...) ucinjeno je dosta na kultivaciji Zvezdasa iz Evrope. Takođe mnogo puta su se istakli i u samostalnim akcijama: nabavka pirotehnike, materijala za koreografije koji nije moguce naci u zemlji, i u mnogim drugim vrstama navijackih akcija.
Revans u Beogradu, prepuna Marakana, velika setalica trapezastog oblika prema sektorima na Marakani, na kojoj je Asteriks u Zvezdinom dresu kako udara rimskog legionara. Sa strane srebrne folije, a na istoku i zapadu baklje u prvom redu. Spektakl za pamcenje.
U prolecnom delu, zbog katastrofalnih rezultata kluba (19 bodova manje od prvoplasiranog), ostala je jedino upamcena utakmica finala nacionalnog Kupa koju smo izgubili.
Naravno da je ne pamtimo po rezultatu vec po jos jednom nasem dobrom izdanju.
Ove sezone izuzetno aktivno se islo na kosarkaske utakmice. Crvena Zvezda je bila ucesnik Jadranske Lige, iz nedelje u nedelju Pionir je bio pun. Gotovo na svim utakmicma navijanje je bilo veoma dobro, urađeno je nekoliko koreografija, palio se veliki broj baklji. Najpaklenija atmosfera bila je na utakmicama protiv hrvatskih klubova. U jednom trenutku doslo je do konflikta na relaciji uprava - navijaci. Navijaci su naisli na veliko nerazumevanje Uprave kluba, posle navodnih incidenata na putu za Kraljevo, pa je od sledece utakmice otpocela kampanja "Jedan dan zatvora - cetvrtina cutanja". O organizovanosti nasih grupa u inostranstvu govori i to da je akcija nastvljena i u Sloveniji. Ovim bojkotom Delije su pokazale da ne daju na sebe, upravi kosarkaskog kluba je stavljeno na znanje da ne mogu da okrenu leđa Delijama nad kojima je tih dana sprovođena neviđena tortura. Dosao je i final four u Ljubljani, polufinalna utakmica protiv Zadra. Put Ljubljane preko Mađarske krece 100 Delija. Zadrzavanje na Slovenackoj granici od strane policije dovelo je do kasnjenja na utakmicu, a tenzija koja je vec bila na visokom nivou zbog toga sto smo igrali protiv hrvata je jos vise porasla. Negde na polovini utakmice konacno stizemo do hale i prilikom ulaska u halu nervoza cini svoje. Ishitreno se pali par baklji koje polecu ka navijacima Zadra. Jedna baklja zavrsava na terenu i utakmica se prekida. Delegati su bili odlucni, ukoliko Zvezda ne zeli da bude diskvalifikovana
Delije moraju napolje. U tom trenutku polozen je veliki ispit zrelosti gde je pokazano da je jedino klub iznad grupe.
Utakmicom protiv Nistrua iz Moldavije pocinje sezona 2003/2004. Iziritirani bodovnom razlikom od prosle sezone Delije su koregrafijom uputile jasnu poruku klubu. Setalica na kojoj se nalazio sat sa kazaljkama na "pet do dvanaest" i na ogradi poruka "Krajnje je vreme da se ka tituli krene".
Ovo kao da je bio stimulans za igrace koji nisu imali milosti prema Moldavskom klubu.
Rezultat na kraju je bio 5:0. Na revans u moldavski glavni grad Kisinjev je otislo 50 Delija, koji su posmatrali rezultatski krajnje nebitnu utakmicu. Ove sezone zabelezeno je i mozda najbrojnije gostovanje u Crnoj Gori, gde je oko 400 Delija, od kojih vecina iz Beograda, otislo na utakmicu protiv Koma.
Protivnik Zvezde u prvom kolu Kupa UEFA bio je danski Odenze. Na gostovanje u Dansku putovalo je oko 150 navijaca iz Beograda. Da nismo savrseni i da i mi gresimo pokazali smo na ovoj utakmici, gde su nam stvari izmakle kontroli. Umesto da je pocetak utakmice obelezila lepa bakljada, od strane nasih grupa iz inostranstva, dogodilo se to da vecina od 150 baklji zavrsi u terenu. Nas klub je nasom greskom platio veliku kaznu zbog toga.
Revans utakmica donosi novitet na nasu tribinu. Grupa Belgrade Boys samostalno odrađuje koreografiju preko celog severa. U sredisnjim sektorima kartonima je urađen grb Beograda, dok je sa strane, takođe kartonima, pisalo BOYS. Svoju ljubav prema Zvezdi i Beogradu iskazali su parolom "Sa nama i u nama Zvezdo zivis ti". Fantasticno navijanje i pobeda u poslednjim trenucima ucinili su da se ovaj mec pamti.
U pauzi između dva kola Kupa UEFA zadat je domaci zadatak ostalim grupama i to u Zelezniku i na Karaburmi. Na obe utakmice Delije su uprilicile koreografije koje su se do tada mogle videti samo na vecim utakmicama. U Zelezniku je oko 1.500 Delija nosilo crvene i bele markere tokom cele utakmice. Kisa i lose vreme nisu mogli da pokvare odlicno navijanje Delija. Posebno mozemo biti ponosni na poruku sa utakmice na Karaburmi koja je jos vise ujedinila vodece grupe severa... "Najjace grupe grada za tebe bore se sada". Na toj utakmici podeljeni su plakati na kojima su pisala imena vodecih grupa severa, i od stiropora su urađeni grbovi ekipa.
Evropsko takmicenje se nastavlja gostovanjem u norveskom Trondhajmu protiv Rozenborga. Stotinak Delija iz Beograda bodrilo je Zvezdu na ovoj utakmici. Na revans mecu Sever je koreografijom "Daj gol" pokusao da dozove prolazak u sledece kolo. Na zalost sever nije toliki da bi moglo da se napise "i ne primite gol".
Proslava jesenje titule dovela je oko 5.000 ljudi na sever koji nisu stedeli ni grlo ni dlanove da se na najbolji nacin zahvale svom timu.
Zbog dobrih rezultata kluba i odlicnog rada severne tribine u prolecnom delu raslo je interesovanje za Zvezdine utakmice. Tako da ste na Komu, Zeti, Obilicu, Zemunu... mogli zateci vise hiljada ljudi na tribini. Sever je na manjim utakmicama postao daleko aktivniji. Ozvucenje, barjaci, zastave na dve motke, pirotehnika... su samo neki od pokazatelja koji nas odvajaju od ostataka nase navijacke scene. Posebno treba izdvojiti utakmicu sa Zemunom koja se desila u nezgodnom trenutku za nas narod na Kosovu. U znak podrske jedan deo Delija se uputio na Kosovo, dok je na ovoj utakmici od dimova napravljena srpska trobojka ispod koje je stajao natpis "I nas glas za Kosova spas".
Treba napomenuti da se u prvom poluvremenu nije navijalo u znak zalosti za nastradalim Srbima na Kosovu tih dana. Ova sezona isto ce biti zapamcena po masovnim gostovanjima Delija i po izvanrednoj proslavi titule na utakmicama protiv Vojvodine i protiv Sartida u Smederevu, gde su Delije opet pokazale svoje umece i originalnost. Na obe utakmice pirotehnika je paljena u velikim kolicinama, a put Smedereva Delije su krenule sa tri broda.
Sve u svemu sezona za pamcenje po mnogo cemu.


Posted Image


Posted Image





0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users