Da malo razbijemo monotoniju i da ohrabrimo članove, pa ću ja prva početi sa pričicom.
Šetnja kroz grad sa mojom drugaricom
Kraj leta 2005, prelepo vreme.....Početak ispitnog roka a svi mi pod pritiskom, kako pobeći?
Onako iscrpljene obe, sedimo ispred fakulteta i razmišljamo šta da radimo za vikend, izbor uzak: da li da učimo ili da zbrišemo iz grada. Sobzirom da smo tada spremale ispit herbologiju (za koji je potrebno skupljanje korova i pravljenje herbara od istih) i korovi su nam bili neophodni, odlučile smo da napravimo izgovor i da pobegnemo iz Beograda u moj lepi grad(naravno uz obećanje da ću joj u pauzama skupljanja korova pokazati grad). Posle detaljnih dogovora uputile smo se na put....
Za manje od dva sata (ne bih da diskutujem o tadašnjem autobuskom prevozu, već sam ga zaboravila, ali mogu dobaciti da su podsećali na film "ko to tamo peva") stigle smo u Aranđelovac, na istu onu "stanicu" koja i danas radi(P.S.dobre stvari ne treba menjati
)...
Prvo sam je upoznala, naravno, sa mojim prelepim selom (mada to nije selo, nego Vrbica), kako ja volim da ga zovem, koje je u tom periodu bilo u punom cvatu.....Sve te boje po baštama, voćnjacima i vinogradima koje su se pretapale iz jedne u drugu, i naravno prelepa dvorišta sa procvetalim ružama i sezonskim cvećem....njenom oduševljenju na samom početku nije bilo kraja (i naravno tu nas je i čekalo puno korova različitih vrsta i simptomi bolesti na voćkama i cveću, to je naravno bilo veliko oduševljenje za nas
)
Prvi dan smo provele odmarajući se u svim ovim lepotama, pošto smo naravno stigle u predvečernjim satima.
Drugi dan je već bio po mojoj organizaciji. Prošetale smo se po gradu, popile jutarnju kafu i uputile se u šetnju parkom...Park, kao da je bio spreman za nas, sačekao nas je sa svom svojom lepotom. Kroz samu šetnju po parku pričala sam joj o istoriji parka, hotelima koji su tu napravljeni i kad, manifestacijama koje su se održavale na samoj sceni parka kao i o onima koje se i dan danas održavaju. Pričala sam joj o skulpturama, koji značaj one imaju za grad i kako su stigle do nas.....ni sama nije verovala kakvu istoriju ima naš park. Naravno nastavila sam priču o vodi, njenom izvorištu .... Ni same nismo bile svesne da su nam sati i sati prošli u razgledanju i priči o parku. Već kad smo bile u blizini odlučila sam da je odvedem i do muzeja koji je posvećen pećini Risovača, naravno čuvala sam iznenađenje za kraj!!!! A to je poseta samoj pećini....
Uputile smo se do pećine, naravno uz šetnju kroz centar grada, a tamo ekskurzije - kako je to bilo lepo videti. Radnici na šalterima, prodaji suvenira i sami vodiči odlično raspoloženi, ja već u masi prepoznajem ljude iz Aranđelovca koji mi sa osmehom dobacuju: "Samo se priključite grupi, krećemo uskoro unutra u obilazak" (a ja pre toga zaista dugo nisam bila unutra
). Nas dve i puno osnovaca željnih znanja krećemo u razgledanje...a unutra na oduševljenje svih nas ima se šta videti, drugarica je naravno ostala bez komentara i pri izlasku iz pećini samo rekla : "sve ovo treba da čuvate, kao blago"
Treći dan smo provele u skupljanju korova i bolesti, jer smo morale krenuti u popodnevnim satima, ali kroz taj deo naše male ekskurzije pokazala sam joj naša sela, voćnjake, plastenike i upoznala sa našim sugrađanima (mislim da joj se ovaj deo najviše svideo
), na šta je ona imala samo reči hvale.
Nadam se da sam joj bila dobar vodič, jedino mi ostaje žao što nismo stigle do Bukulje, Jezera i ostalih lepih delova ali naravno to smo sve nadoknadile ili ćemo nadoknaditi u nekim od narednih izleta....
Edited by Heidi, 17 February 2010 - 11:31 AM.
Sign In
Create Account
0
